Пише: Властимир Вујић
Промена закона
То је био „црвени аларм“ десно-конзервативној влади премијера Виктора Орбана да 4. априла, по убрзаном поступку (расправа и гласање одржани су истог дана), промени Закон о раду иностраних високих школа и универзитета у Мађарској.
Основне правне одлике новог закона, који је изгласало 123 посланика владајуће већине Фидес-КДНП, 38 опозиционих представника било је против, док посланици Јобика нису гласали, састоје се у томе што ће од сада свака инострана високошколска установа (која издаје дипломе) у Мађарској моћи да ради само ако постоји међудржавни уговор о принципијелној подршци њеном функционисању, рок за потписивање споразума је шест месеци од објављивања новог мађарског закона, а институција која не испуни услове из новог закона већ од 1. јануара 2018. године неће моћи да уписује студенте.
Даљи услов је тај да студент, поред високошколске обуке у Мађарској, наставну обуку мора да има и у држави у којој се налази седиште дотичног факултета (или универзитета). Само у том случају установа може да издаје две дипломе, мађарску и диплому из матичне земље у којој има и кампус и акредитацију (а не само акредитацију). Ту је још један нови услов – посебна радна дозвола за гостујуће професоре који нису из земаља Европске уније.
Сорошев протест
И једина од 28 контролисаних институција која се жестоко огласила био је универзитет Џорџа Сороша – ЦЕУ – из Будимпеште. Његов председник-ректор Мајкл Игњатијев рекао је да је нови закон крајње дискриминативан, да директно напада ЦЕУ, штети академским слободама у целој Европи, а посебно односима Будимпеште и Вашингтона. И Марк Тонер, портпарол Стејт департмента, изразио је велику забринутост САД због промене закона којим су иностраним факултетима и универзитетима уведени нови, циљани и крајње оптерећујући прописи. „Промене ће значајно угрозити функционисање и независност Централноевропског универзитета, а због врло кратких рокова (које је готово немогуће испунити), може доћи и до затварања ЦЕУ у Будимпешти“, резигнирано је изјавио Тонер, разочаран што је мађарски премијер Виктор Орбан игнорисао врло оштру поруку америчког министарства спољних послова да се, због будућности америчко-мађарских односа, „клони сваког законодавног корака који би угрозио делатност ЦЕУ у његовој земљи“.
Орбанова порука
И док премијер Орбан подвлачи да „у Мађарској ни милијардери нису изнад закона“ и да је „превара – превара, било ко да је почини“ (алудирајући на „универзитет Ђерђа Сороша“ који издаје иностране дипломе а сам признаје да у иностранству не спроводи обуку студената, нити има кампус – што је у супротности са мађарском законском регулативом у тој области, јер мађарске универзитете који издају само мађарску диплому доводи у неравноправан положај), Орбан још додаје да са ЦЕУ-ом неће преговарати „јер још нису америчка влада“.
„Будућност Сорошевог универзитета у Мађарској искључиво зависи од потписивања међудржавног билатералног уговора САД и Мађарске о принципијелној подршци његовом функционисању. Након парафирања на ред долази испуњавање једне по једне тачке. А до самог уговора пут може бити дужи и(ли) краћи. Можда га и не буде. Пречице нема. Зависи од преговора и договора две владе. Америчку владу поводом ове теме још нисмо звали“, рекао је мађарски премијер 7. априла у устаљеном обраћању нацији (сваког петка то чини) путем Првог програма мађарског радија.
Два дана касније, у недељу, у Будимпешти су одржане масовне демонстрације – неколико десетина хиљада људи протестовало је за Сороша и против законских измена – са захтевом председнику Мађарске Јаношу Адеру да закон не потпише. Он је, међутим, установио да „закон није повредио право на слободу студија које гарантује Десети члан Устава Мађарске“, па га је у понедељак, без обзира на протесте и притиске, званично потписао.
Дубровник, Праг, Будимпешта…
Двогодишња предавања у дубровачком Међууниверзитетском центру (пред сам распад СФРЈ) којима су, поред професора из западноевропских земаља, учествовале и њихове колеге с континенталног истока, 1989. године „родила“ су идеју о оснивању Интернационалног (приватног) универзитета који би био лоциран у једној од држава Варшавског пакта. Универзитет је, уз помоћ велике донације Ђерђа (Џорџа) Сороша од 880 милиона америчких долара (што га чини једним од најбогатијих универзитета у Европи!), основан 1991. године.
Нови Централноевропски универзитет (ЦЕУ) организован је с намером да се оформи „препознатљива“ просветна установа у региону Средње Европе која ће кроз модел тзв. „отвореног друштва“ омогућити бржу регионалну сарадњу и „будуће лидере“ моделовати по западном обрасцу. Универзитет има дипломске (мастер) и постдипломске (докторске) студије у седам дисциплина (друштвеним, хуманистичким и правним наукама, јавној политици, менаџменту, екологији и математици). Прво седиште институције било је у Прагу, али је због конфликта с чешком владом и председником Вацлавом Клаусом кампус премештен у Мађарску.
ЦЕУ је у другој деценији постојања одлучио да своје активности с регионалног нивоа пребаци на глобалну раван, а фокус је ставио на тзв. државе у развоју. Погледајте ОВДЕ како је Трамп попустио Кинезима. Извор: Печат
