Торстен Албиг је забрљао. Социјалдемократе су бесне на човека који прошле недеље (7.5.) на изборима није поново изабран за премијера Шлезвиг-Холштајна. Пред самим циљем у предизборној кампањи, поруке које је Албиг бирачима имао да саопшти биле су више приватне, него политичке природе. О разлозима зашто му је пропао брак, те како је новој партнерки купио ташну, премијер је говорио за магазин „Бунте“. Та „кућна прича“ уопште није примљена добро. Три одсто гласова мање коштала су СПД победе. Притом је у редовима социјалдемократа расположење претходно било веома добро – откако је Мартин Шулц именован за изазивача Ангеле Меркел.

Шулцов „СПД-експрес“ нагло је зауствљен. А сада у недељу 14. маја ново искушење – и то какво! Гласа се у најмногољуднијој немачкој покрајини, што је прави тест за савезне изборе. Одавно се каже: ако Северна Рајна-Вестфалија кашље, Берлин има грип, пише Дојче веле.

Дојче Веле: Меркелова у налету, Шулц у паду

Покрајина у којој живи 18 милиона људи веома је важна. Она је и главно упориште СПД-а. У последњих педесет година само један премијер био је демохришћанин. Покрајина коју су Британци после Другог светског рата креирали спајањем Порајња и Вестфалије, политички је и економски џин. Ту живи сваки пети немачки гласач. Без обзира на то из које странке долазе, без посланика са запада земље тешко је формирати већину у Берлину. Иако ће последњи погони бити затворени следеће године – ту је био центар тешке индустрије. Највећи број великих компанија које су на берзи долази из те покрајине.

Али Северна Рајна-Вестфалија слаби. Број незапослених (7,7% прошле године) је додуше смањен, али удео незапослених на савезном нивоу у међувремену је 27 процената, а 2010. године је износио 24 одсто. Број сиромашних континуирано расте. Влада у Диселдорфу потврђује да је мање инвестирала од других покрајинских влада у школство. И у статистикама криминала Северна Рајна-Вестафалија лоше се котира. Број расветљених случајева је око 50 одсто – док баварски полицајци могу да се похвале са 66 процената. А када је реч о дуговима, ту се већ говори о „грчким размерама“.

Саверна Рајна-Вестфалија је и рекордер по километарским колонама на ауто-путевима. Нигде у Немачкој возачи на путевима не губе толико времена као у тој покрајини. За све то није крива само влада социјалдемократске премијерке Ханелоре Kрафт, али тим подацима се у предизборној кампањи ипак служила демохришћанска опозиција.

Ханелоре Kрафт, дете Рурске области која потиче из средњег слоја, уме са људима. То је њен адут. Са непознатима разговара као да их виђа сваки дан на паузи. Она успева да допре до људи. Али након седам година на премијерском месту, и она сада показује слабости. И иако СПД на Западу већ одавно није непобедив, његова главна снага 14. маја могла би да буде – слабост Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Армин Лашет, изазивач Ханелоре Kрафт, за којег неки кажу да је неубедљив, ипак је омиљен међу бројним грађанима. Упркос свему, прљаве кампање није било. Пре би се рекло да је реч о уобичајеној кампањи уз пароле: Више наставника, више полицајаца…

Kрфтова је у анкетама час минимално, час убедљиво испред свог изазивача. Али и једно и друго профитирају од глобалних напетости. И без обзира на то да ли је реч о „брегзиту“, десничарком популизму или Доналду Трампу: обе велике странке центра – СПД и ЦДУ – тренутно бележе мали политички узлет, као гаранти стабилности. Меркелова након избегличке кризе поново држи конце у својим рукама, а СПД радује боља пролазност у анкетама од када је на челу странке Мартин Шулц.

С посебном пажњом прати се шта ради Kристијан Линднер. Његова Странка слободних демократа (ФДП, односно Либерали) не жели само да оснажи у Диселдорфу, већ пре свега на савезном нивоу. Тридесетдеветогодишњи шеф Либерала, са само 22 године је ушао у парламент и као најмлађи посланик добио надимак „Бамби“. Сада је главни човек ФДП-а. И читава предизборна кампања Либерала била је шоу једног човека. Од Линднера се очекује не само да ојача ФДП у Северној Рајни-Вестфалији, већ и да странку у септембру поново врати у Бундестаг. На изборима 14. маја странка рачуна с двоцифреним бројкама. Притом би ФДП могао да буде скуп коалициони партнер – без обзира с ким се буде договарао с друге стране.

Тесна трка две велике странке СПД и ЦДУ, опоравак Зелених и полет ФДП-а тренутно су потисли Алтернативу за Немачку (АфД) на маргину. Додуше, десничарски популисти према анкетама улазе у покрајински парламент, али не са двоцифреним процентом гласова. Узбуђење око те нове странке је спласло.

Северна Рајна-Вестафлија није можда била претеча црвено-зелене коалиције (ЦДУ/ЦСУ-СПД) у савезном парламенту Бундестагу, али је добрим делом 1988. године омогућила формирање савеза Шредер-Фишер. У том смислу, највећа покрајина важи за главни тест политичког расположења уочи савезних избора. Црно-зелена коалиција (ЦДУ-Зелени), о којој се већ дуже време говори, ипак је мало вероватна. Исто тако мало је вероватна и такозвана „Јамајка коалиција“, коју би чинили ЦДУ, ФДП и Зелени – јер ови последњи нису за њу. Најизгледнија је чини се најмање омиљена, велика коалиција (ЦДУ-СПД). То не би вио неки посебан сигнал за Берлин, јер она тамо већ постоји. Мартин Шулц рачуна са свим опцијама. И са неизвесностима.

Једно је сигурно: камен спотицања за Ханелору Kрафт у недељу неће бити никаква прича из њеног приватног живота. Извор: Дојче веле