Пише: Ђоко Кесић Од тог тренутка, од рата у којем је у темеље Српске уграђено више од четрдесет хиљада српских живота, у том рату за стварање  Српске уграђени су и бројни порази српске државе с десне обале Дрине, рат за Српску траје и данас. Српска је одолевала сулудим јуришима из Сарајева које инсистира на држави “један човек, један глас” уз свесрдну подршку Запада, одолела је и перфидној политици институције “Високог представника Међународне заједнице” која је узела Српској 68 државних надлежности, од војске до царинске службе, издржала је и нападе комшија – Стјепан Месић је потрошио цео други председнички Мандан доказујући да је “РС геноцидна творевина”…           

Међутим,  сви поменути непријатељи Српске су лагана, релаксирајућа терапија, у поређењу са нападима Срба из Републике Српске на Републику Српску. У Бањалуци, у току је организована акција опозиције против Режима, али опозиција неће никад признати да у врху политике РС, сви су били и власт и опозиција – нико није невин. Нема сумње, Републику Српску ће убити корупција, организовани криминал спрега политике, судова, тужилаштва и мафијашких кланова.То свакако доказује афера “Алумина”, у току је највећа пљачка у Српској, од Дејтона до данас.

О покушају криминалне отимачине Фабрике “Алумина” у Зворнику, о спрези Основног суда у Звпорнику и криминалног клана чији су видљиви представници Зоран Стевановић градоначелник Зворника, високи функционер Додиковог СНСД, и Годрана Павловића, али и неки министрy у Влади РС премијерке Жељке Цвијановић. У ову заверу против Републике Српске укључени су у медији у Српској. За њих случај “Алумина” не постоји! Апсолутно скарадно, тврдим Република Српска нестаје или се дефинитивно брани са свим оним видљивим и невидљивим што се догађа у зворничкој фабрици “Алумина”.

Шта се ново догађа у  Зворничком Рашомону? У ширем ракусу ових збивања нису тренутно битни поменути организми из мафијашког клана. Битна је држава Литванија, која је своју УКИО банку увела у стечај због губитака од око 650 милиона евра. Значи Српска нема ништа с банком у банкроту него са државом Литванијом, која броји 2,9 милиона становника и годишњим буџетом од око девет милијарди евра. Литванија од РС потражује 154 милиона евра на име кредита који су бивши власници узели на име кредита за “Бирач”, а паре нису ни стигле у Зворник. Ако једна држава потражује поменуту суму од било које земље,у то акцију укључују се аутоматски дипломатија, надлежна министарства и безбедносне структуре.

Шта ради Српска, њена Влада и група смутљивих министара. Зоран Тегелтија, министар финансија води акцију да се “Павгорду” призна део потраживања на име наводно купљеног литванског дуга!? Министар Тегелтија је или глуп или има криминалне намере. Па последњи идиот види да - ако Српска призна макар и један евро дуга Литванцима, признала је комплетну кривицу пред међународном арбитражом, што би РС и БиХ као гаранте који су појављују пред међународним судом, јер они ће намиривати дуг од бар 400 милиона евра…

Правосудно насиље Основног суда у Зворнику, судија Тадић-Тодоровић, по коме би “Алумина” припала клану “Павгорд”- Стевановић – Тегелтија, Српска би поред фабрике која вреди око 200 милиона евра изгубила још 100 милиона литванског “дуга” који је де факто измишљен а изгубила би још 300 милиона рачунајући очекивану добит од “Алумине”, стабилне фирме која би те паре зарадила у наредне три четири године. То је прво, апсолутно погубно решење за РС, за које, нико упућен у ову причу, не искључује да ће се догодити. То би био крај РС, победа мафије над државом, настао би хаос.

Међутим, уколико би Окружни привредни суд у Бијељини потврдио важећу пресуду у којој стоји да су литвански суд и потраживања “Павгорда” апсолутно незаконити, уколико би то потврдили и други судови, “Алумина” би изашла из стечаја и њено власништво дефинисано као АД друштво у функцији привреде РС. Надлежни органи РС би проценили у ком правцу би требало да се води ово предузеће: Унапређење пословања кроз власничку трансформацију или евентуалну продају која би у буџет РС донела око 200 милиона евра.

То је друго могуће решење, што би отворило пут правди и закону: да се пред судом нађу одбегли Литванци, али и сви они – од Стевановића, Павловића, Тегелтије… да се уз сагласност и иницијативу ВСТВ процесуирају судије и тужиоци који су у сарадњи с криминалним клановима “радили” или нису уопште радили свој посао, и тиме да се свету покаже да је Српска друштвени процтор под контролом закона.

Да ли све ово виде власти у Бањалуци? Или да питање преформулишемо: Да ли све ово види председник РС Милорад Додик, човек чија је моћ у РС несумњива, човек који је веома упућен у многе и ситније ствари у Српској, а тек  “Алумини”? Да ли се пљачка- отимачина  “Алумине” одвија уз његово знање и сагласност, или је он заправо немоћан, можда је изгубио контролу над Српском, па сад њоме управља мафија? Јер евидентно је да “Алумину” краду, отимају из државних, Владиних, канцеларија, министарстава, страначких и правосудних функција. Уосталом, како то да је Зоран Стевановић још увек функционер СНСД, како то да они (Стевановић и Павловић) врата Владе отварају ногом и можда случајно, иду у Министарство финансија?

Због чега председник Додик не сазове пресс конференцију, због чега не позове медије под владином контролом, и саопшти да је Српска угрожена? Може ли он то?

Привредни цриминал, корупција и бахате отимачине постале ду део фолклора. Рецимо, Светлана Бијелић, тужилац РС, надлежна је да истражи пљачку и исисавање капитала из “Бирача” од стране литванских криминалаца, која износи по тврдњи Владе, 1,7 милијарди КМ. Годишњи буџет РС је 1,6 милијарди КМ? Већ четири године ћути. У њеној надлежности су и актуелна догађања у “Алумини”, а она ћути. Зашто ћути о умешансти високих државних функционера у “Алумину”, зашто није приведен Зоран Стевановић, зашто није саслушан Тегелтија…?

Ни бијељинско тужилаштво под туторством извесног Новака Ковачевића ни увом не мрда, а Српска гори!

Јасно је да председник Додик нема ингеренције да утиче на судове и тужилаштва, али може и мора изаћи и рећи  истину, доказато ко је у којој колони, а која је то којом он командује? Проговори слико! Ако ћути, живот га јасно сврстава у познату колону.

Брачни пар Рубеж, правници из Зворника, нису толико познати по струци колико по карактеру. Муж Ненад био је адвокат Литванаца, писао је њихове тужбе против “Бирача”. Соња Рубеж, његова супруга, била је шеф правне службе у “Бирачу” примала велику плату и дотурала супругу важна документа. Она је због тога отерана из Бирача, па се придружила мужу у адвокатури. Кад су Литванци побегли, Рубежи су се обрели у “Алумини”, раде патриотски и праве се луди. На крају су и одатле отерани? Погледајте ОВДЕ како се систематски пљачка народ Србије. Извор: Правда