Правда

Читајући овај текст сами можете донети закључке о “природности” хомосексуалноси, али и о “идили” истополних бракова итд.

• 75% гејева има 100+ сексуалних партнера током живота

• 43% гејева има 500+

• 28% гејева има 1.000+

Масовни сексуални контакти велике „количине” људи погодују полно преносивим болестима. ЛГБТ популација има, најблаже речено, проблем с промискуитетом. Зато ће успешно проширити сваку болештину која се преноси излучевинама, и данас и у будућности. Могу медији усхићено показивати двојицу срећних „очева” голих до паса у породилишту уз сурогат мајку која им управо испоручује уговорени „производ”, али остаје незгодна статистика која баца сенку на вероватност трајања и прикладност такве „заједнице” за подизање (нормалне) деце:

• 79% гејева каже да им је више од пола сексуалних партнера било анонимно

• 70% гејева каже да су с преко половином сексуалних партнера имали секс само једном

Нису то подаци неке хомофобне студије него баш из Кинзијевог института (Bell & Weinberg студија, 1978). Друга студија са 2.500 старијих гејева тврди да им је током живота просек сексуалних партнера између 101 и 500. А 10-15% испитаника је имало преко 1.000 (словима: преко хиљаду) сексуалних партнера (студија Paul Vande Ven у „Јоurnal of Sex Research” – публикација у којој објављује и хрватски најпознатији 52-годишњи дечко који зна све о сексу а још нема цуру – Александар Штулхофер, „Јутарњи лист”). Првих стотињак гејева којима је дијагностификован АИДС имало је просечно 1.100 партнера. (Rotello, „Sexual Ecology: AIDS and the DEstiny og Gay men”).

У „Male and Female Homosexuality” (Сагхир и Робинс) кажу да је просечно трајање хомосексуалног партнерства између 2 и 3 године. „The Male Couple” (Меквиртер и Матисон) закључују да у њиховој студији дословно сва хомосексуална партнерства која су трајала више од 5 година имају договор за сексуалне активности са стране као норму. То потврђује и амстердамска студија – хомосексуално партнерство траје просечно 18 месеци, с тим да гејеви у таквом партнерству имају просечно 8 партнера извана. (Hiridoy, “The Contribution of Steady and Casual Partnerships to the Incidence of HIV Infection Among Homosexual Men in Amsterdam”).

Лезбејке имају 4 и по пута већу вероватноћу од хетеросексуалних жена да имају више од 50 мушких сексуалних партнера током живота (да, добро сте прочитали: мушких !). (Федерс и Маркс, “Sexualy tramitted Infections and Risk Behvaiors in Women Who Have Sex with Women”). Разлог је што су склоније бисексуалности. Но, чак су 3 пута чедније од гejева јер их је само 24% имало анонимни секс.

Али добро, ово наведено ништа не кошта пореске обвезнике. Све док не дођемо до ХИВ/АИДС-а, који произлазе из таквог обима промета. У 2000. година САД су потрошиле 10.8 милијарди долара на третман ХИВ/АИДС болесника. То је 1.359 $ месечно по пацијенту. На истраживања ове болести типичне за мали део популације 2013. године је утрошено 2,9 милијарди $, а истовремено на рак 5,2 милијарди $. Дакле више него половина износа истраживања за рак иде на потребе 2-3% популације. (http://report.nih.gov/categorical_spending.aspx)

Но, не ради се само о АИДС-у. 32% гејева и лезбијки су алкохоличари (према 7 % у општој популацији). (Fifield, Latham i Phillips, „Alcoholism in the Gay Community”). Употреба дрога међу хомосексуалцима је 28-35% у односу на 10-12% у општој популацији. (H. Lowinson, „Substance Abuse”). Према ЦДЦ извештају за 2012. годину, 75 % случајева сифилиса у САД отпада на гејеве. Анални секс је плодно тло за шигелу, ентамоебу, гиардију, те хепатитисе А и Б. Занимљиво, ХПВ који узрокује рак грлића матернице нађе се код готово свих ХИВ-позитивних гејева („Report of study at annual meeting of American Society of Colon and Rectal Surgeons”, 2002.)

ЦДЦ студија потврђује да су млади бисексуални мушкарци „мост” за пренос ХИВ-а женама. Зашто су баш гејеви такви расадници ХИВ-а? Лаички речено: нису они криви – крива је природа. Како фетус не би био третиран „страним” телом, потребно је да имуносистем привремено буде надмудрен. Сличан изазов да потисне имуносистем има и сперма. Гејеви иду против природе, те сперма заврши тамо где није предвиђено. Геј-околина за прихват сперме није тако амбивалентно имунолошки софистицирана, а сперма и даље има задатак да потисне имуносистем примаоца. Штавише, ћелије њиховог „прихватилишта” су дебљине једне људске ћелије, све како би се упијала течност и електролити из фекалија. То је практично улаз директно у крв. Ту су и микро и макро одеротине због непредвиђене „вожње у супротном смеру”, угуравања прстију шаке и свега другога с погрешне стране. Одлучити се на болну вожњу у „супротном смеру” или примити фистинг вероватно је пуно лакше уз отупљеност/анестезију алкохолом или дрогама. Секс у пијаном стању или под дрогом има 81% гејева и 78% лезбијки.

Типична геј пракса је прави медицински хорор – замислите размену слине, фекалија, сперме и крви с десетинама непознатих мушкараца током године. Замислите пијење урина, гутање фекалија и ректалне трауме на редовној бази. Како не рекламирати такав живот деци као здраву алтернативу!Често се „весели” сусрети одвијају на екстремно несанитарним местима налик земљама трећег света. Према магазину „The Gay Report”, њихова су најчешћа љубавна места: јавни тоалети, аутобуске станице, бензинске пумпе, књижарее, путна одморишта, клубови, геј барови, ноћни клубови, порно књижаре, пип-шоу, биоскопи, паркови, плаже, јавна купалишта… Пријатељски речено, хомосексуалци су сексуално „узнемирени” људи који се баве врло опасним активностима и као такви су деструктивни према себи и околини. 

Знајући ове чињенице тешко је истовремено гледати углађене геј активисте у јавним наступима. С које су планете они пали. Или се ради о неким различитим популацијама, само нам то нико није објаснио.

Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје

Геј магазин „PrideSource” извештава да је ризик од аналног рака већи 4.000% за мушкарце који имају секс с мушкарцима. ЦДЦ тврди да гејеви имају 860% више вероватноће да ће покупити друге полно преносиве болести. Након што је Сан Франциско добио законе о геј правима, венеричне болести су досегле 22 пута веће вредности од националног просека - 100% повећање хепатитиса-А, 300% хепатитиса-Б, амебне инфекције црева 2.500%, а 20% гејева има ректалну гонореју (“When The Wicked Seize A City”, 1993). То би себи пожелео сваки градоначелник.

Лезбејке имају значајно већи ризик бактеријских вагиноза, рака дојки и јајника него хетеросексуалне жене. (The Medical Institute of Sexual Health reports, Executive Summary, “Health Implications Associated with Homosexuality”).

Дакле, не ради се само о ХИВ/АИДС-у, већ о целом низу болести које коштају целокупно друштво, те о одузимању средстава за остале болести које нису зарађене свесно одабраним понашањем. Закључак: Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје.

Данас зараза ХИВ-ом није више смртна пресуда. Једино што треба доживотно пити лекове да се ХИВ држи како-тако под контролом. Према гаy магазину Hivplusmag.com (http://www.hivplusmag.com/opinion/2014/05/27/well-never-stop-spread-hiv-without-vaccine) трошкови ХИВ лекова су данас преко 1.000 долара месечно и процењује се да ће у САД заражена особа потрошити 500.000 долара током живота. Како задовољно наводе, већина трошкова иде на терет америчких пореских обвезника. Судбина доживотног узимања лекова и њихов незгодан попратни учинак (главобоље, мучнина, пролив, вртоглавица, несаница, губитак апетита, болови у мишићима, осип и сврбеж…), типична неодговорност према другима и према себи, те недостатак новца узрокује да само 25% заражених држи свој ХИВ под контролом. Осталих 75% играју игру „Шаљи даље”. Не престати се бавити таквим сексуалним активностима упркос сазнањима о свим ризицима заиста је знак тешког зависничког понашања и озбиљне болести.

Они који још нису заражени ХИВ-ом данас све више узимају превентивно један лек. Еуфорично се надају да је лек Трувада замена за омражене презервативе јер смањује ризик инфекције. То ће засигурно довести до експлозије других полних болести, ако већ не ХИВ-а или његових мутација. Фармацеутска индустрија их уверава да је ХИВ само још једна хронична болест попут дијабетеса и да требају редовно узимати дневне дозе њихових лекова као превентиву, па могу даље радити што већ воле да раде. (http://www.out.com/entertainment/popnography/2014/05/15/aids-breakthrough-weve-been-waiting-0)

ЛГБТ су зависници од узајамног мастурбирања. Емоционално оштећени и заустављени у развоју полног идентитета упуштају се у бесомучно тражење прихваћености кроз међусобно мастурбирање – на шта се своди истополни секс: с било киме и што чешће. Ту нема потребе за суптилним односима полова и толеранцијом природних различитости. У том једноставном огледалу „ЈА” је на првом и једином месту: „Ја ћу тебе, па ћеш ти мене”. То је једино што се може закључити гледајући једну напреднију геј параду о којој наши ЛГБТ могу само чезнути). Потпуно је немогуће ове људе повезати с идилом коју приказују медији и геј-активисти с темама брака, одгајања деце, љубави и људским достојанством…

ЛГБТ су идеални потрошачи фармацеутске индустрије у свим фазама: превентивно пре него се заразе ХИВ-ом, те након што се заразе. А свако мало покупе још обичне полно преносиве болести, те друге попратне болести. Што се тиче фармацеутске индустрије, да нема хомосексуалности, требало би је измислити. Као што је ГМО замена за природну храну, тако је ЛГБТ сексуална модификација (СМО) као замена за природну сексуалност.

– „Докторе, боли ме кад се овако ударам батином. Шта да радим?”

– „Престаните се ударати.”

Када би се тај и даље наставио ударати, сви би се сложили да је болестан и да га треба свезати у ону кошуљу да више не удара себе нити друге око себе. Са становишта јавног здравства, ЛГБТ ударају себе и све нас уоколо. А некоме „горе” баш тако одговара. Бивши геј се исповедио Мирољубу Петровићу и открио ужасну истину о хомосексуалним перверзијама, читајте и послушајте ОВДЕ.

Извор: Croative.net/priznajem.hr