„Ако Преамбула није правни и обавезујући део Устава, па зашто толико штрчи и политички смета“, пита професор Политичког система са Факултета политичких наука Милан Јовановић.

Могу да закључим, додаје Јовановић, да би мењање Преамбуле у смислу да се Косово одатле избаци била политичка порука слабљења позиције Србије, спремности на неку врсту попуштања и пузеће политике у коначном признавању Косова и Метохије.

„Не тврдим да ће то бити официјелна политика, али да би се то у јавности тако тумачило, потпуно сам сигуран“, јасан је Јовановић.

Повод за ново „отпакивање“ приче о Преамбули је изјава новог министра у Влади Србије Бранка Ружића, који је нагласио да кад је реч о Косову и Метохији и уставној реформи не зна када ће се кренути у измене најважнијег правног акта у држави, али да свакако Устав и његова Преамбула треба да више „кореспондирају са реалношћу“, јер у пракси постоје и Резолуција 1244 и Бриселски споразум.

СПС је државотворна странка и увек се руководио интересима Србије и њених грађана, додао је Ружић, па самопроглашену независност Косова, као парадржаве, никада неће признати.

Професор Уставног права на Правном факултету Владан Петров објашњава да Устав Србије предвиђа да се Преамбула мења по најтежем поступку.

То подразумева да је потребно прво поднети предлог за промену Устава, а њега могу да поднесу Влада, председник Републике, најмање једна трећина народних посланика или најмање 150.000 бирача. Тај предлог мора бити усвојен двотрећинском већином од укупног броја народних посланика, па се затим израђује нацрт акта о промени Устава који такође мора бити усвојен двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

На крају је неопходан и обавезан уставотворни референдум.

„Дакле, Преамбула Устава не може се мењати никако другачије него изјашњавањем грађана и, да будем сликовит, запета или једна реч не може се променити без изјашњавања грађана на референдуму“, прецизира Петров за Спутњик.

Преамбула је са становишта уставног права, појашњава професор Милан Јовановић, нека врста предговора Уставу. Она је текст који указује зашто је Устав настао, објашњава неке историјске разлоге и показује неке главне циљеве.

И има два битна дела. Први који показује да је Србија држава српског народа, али да у њој живе и грађани другог етничког порекла и да су они сви равноправни. И други део те Преамбуле у којем се три пута помиње Косово и Метохија и каже да је суштинска аутономна покрајина, да је српски суверенитет подразумева као саставни део Србије и да су сви државни органи у свом поступању дужни да штите државне интересе на Косову и Метохији.

Зашто је, реторички пита Јовановић, уставотворац три пута поменуо и издвојио само ту аутономну покрајину.

„Образложење није, да кажемо, у праву него је у политици. Уставотворац је тада поручио јасно три ствари. Прво, да Србија има обавезу да штити своју територију, да је свесна да је та територија под јурисдикцијом УН и да она то сматра својим неодвојивим делом, те да ће чувати свој територијални интегритет у поступању државних органа“, напомиње Јовановић.

Преамбула Устава је нешто што симболизује највишу уставотворчеву вољу, додаје професор Владан Петров и каже да она на неки начин није у строгом смислу нормативни део Устава, али је зато тесно повезана са оним што је нормативни део Устава, а то је констатација да је Косово и Метохија саставни део Србије.

„Према томе, изоловано говорити о Преамбули Устава и њеној промени је својеврсно банализовање ствари. Не верујем чак и ако се крене у једном тренутку у захват који ће се односити на Преамбулу да ће ићи Преамбула изоловано од свега осталог. То је овако, једна политичка прича“, сугерише Петров.

Чак и да се промени Преамбула, суштина остаје у нормативном делу Устава, тврди професор Петров и додаје да је, ипак, лично против дирања Преамбуле.

„У крајњој линији, одговорност за промену Преамбуле ће, у иницијалној фази, имати овлашћени предлагачи, али крајњу одлуку ће имати грађани. Дакле, чак ако и буде неко одступање од територијалног интегритета државе, које би подразумевало прихватање да је Косово и Метохија у неком другом статусу, а не у статусу српске аутономне покрајине, са тиме би морали да се сагласе грађани републике Србије“, закључује овај професор уставног права.

„Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав републике Србије.“

Прочитајте ОВДЕ ко ће се све наћи на оптужницама Специјалног суда за злочине ОВК?

Извор: rs.sputniknews