Тако је на Самиту лидера Западног Балкана у Трсту промовисана идеја царинске уније у чији би састав ушле четири чланице бивше Југославије - Србија плус Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија, као и Албанија. Нема Хрватске и Словеније, јер су у ЕУ.
Коме би ишла наруку обнова, у било којој форми, југословенског простора? Који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од тога имао корист и како би у свему прошла Србија?
Историчари сматрају да би стварање, наравно у некој другој форми, мини-Југославије одговарало онима у Европској унији који не желе њено даље проширење или страхују да би Србија и Срби могли да приђу Руској Федерацији у неком будућем, можда дубљем сукобу него што је тренутни.
Упозоравају, истовремено, да би Србија, с обзиром на претходна искуства са стварањем заједничких држава, требало да буде у најмању руку опрезна.
- Ту би ушло оно најгоре што је остало. То би била карикатура Југославије. Таквом нечем се не би требало радовати - каже историчар Предраг Марковић. - Обједињавање овог простора било би утешна награда земљама које неће скоро постати чланице ЕУ.
Марковић додаје да је ова идеја последица процеса познатог као Европа у више брзина, јер је очигледно да скорог проширења Уније неће бити.
Да земље Западног Балкана неће скоро у ЕУ, али и да постоји стални страх од приближавања Русији, потврђује и изјава италијанског премијера Паола Ђентилонија:
- Проширење ЕУ није ту, иза угла. Унија мора да држи отворена врата земљама Западног Балкана или да ризикује да Русији и другим глобалним силама дозволи повећање утицаја у региону - каже Ђентилони.
Коментаришући страх да ће се регион приближити Русији, Марковић каже:
- Све оне који сматрају да треба да се определимо "или ЕУ или Русија" упућујем на пример Украјине, која је одабрала сукоб са Русијом, а од ЕУ није добила ништа.
И Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, каже да ЕУ хоће, с једне стране, да покаже како и даље брине о Балкану, а са друге, да новим интеграционим аранжманом истисне Русију. Сматра, ипак, да нема никаквог обнављања Југославије.
- Ту причу потенцирају немачки медији, њима је ширење таквих вести у интересу, пошто је непостојање идеја у Берлину око тога шта радити са Балканом хронично - уверен је Пророковић. - Они би да на нашем простору одрже утицај, свесни су да популарност ЕУ опада, а како ширења ЕУ на Балкан неће бити, сада морају некако да покажу да нас нису заборавили. Ово са заједничким економским простором је и даље идеја, без конкретне разраде, и све је на дугом штапу. Видећемо како ће се та идеја операционализовати, односно шта су даљи кораци, па се према томе и опредељивати. За нас, то је све економски карактер, а за Немце пре свега политички.
И историчар Чедомир Антић мисли да до стварања некакве нове Југославије не може доћи. Успостављањем ЦЕФТА, појашњава Антић, државе Балкана које још нису постале чланице ЕУ успоставиле су зону слободне трговине.
- Чему даље интегрисање мимо ЕУ - пита се он. - Треба имати у виду да и Срби и Србија имају националне интересе и да успостављање заједничког царинског система изван ЕУ подразумева и одређена политичка права за српски народ и његову матицу. Уосталом, пре једног века све државе које сада спомињу као део једног царинског система, са изузетком Албаније, биле су сматране српским и у њима је српски народ чинио већину или су биле у саставу Србије.
Истовремено, европски званичници сматрају да би у случају старања нове државе Србија била играч број један и да би све остале земље гравитирале према њој.
- Као што је Београд доминирао у Југославији, тако би оставио највећи траг и у новој унији - пише европска штампа.
Душан Пророковић оцењује да није сигурно да ли бисмо ми у новој заједници добили или изгубили, те да то зависи од конкретних решења.
- У случају да се формира царинска унија, ми бисмо изгубили повлашћени приступ руском тржишту, што нам није у интересу. Дакле, царинска унија највероватније није решење, а шта ће бити, то у овом тренутку не знамо - наводи Пророковић.
И Чедомир Антић позива на опрез:
- Имајући у виду искуства са југословенским државама, посебно државном заједницом СЦГ, мислим да би власти Србије и наши грађани требало да буду подозриви према сваком таквом предлогу.
Шеф дипломатије Ивица Дачић, међутим, уверен је да кроз заједничке пројекте Србија и земље у окружењу могу брже до Европске уније:
- Србија је једна од земаља које се не плаше регионализације. Регионализација није замена за ЕУ, већ треба само да помогне да брже уђемо у ЕУ.
Милијарда евра за 20 милиона људи
- Оснивање регионалне економске зоне није супротно идеји интеграције у ЕУ. То је стварање простора од око 20 милиона људи на којем ће коначно постојати слободан проток робе и услуга - рекао је комесар за проширењење ЕУ Јоханес Хан. - ЕУ жели да у наредним годинама инвестира око милијарду евра у земље Западног Балкана.
"Југосфера"
Тим Џуда је пре десетак година у чланку за "Економист" сковао термин "Југосфера", под којим се подразумева простор бивше југославије укључујући и Словенију и Хрватску. По њему, то не била држава као бивша Југославија, већ нека нова форма обједињавања овог простора. "Центар у Нишу је змијско јаје из којег треба да се излегне..." прочитајте ОВДЕ шта је рекао русофоб Ненад Чанак. Извор: Новости
