Како коментаришете захтев председника Вучића да се представници Европске уније изађу са оквирним датумом приступања Србије Унији?
Председник Вучић је још једном нагласио своју посвећеност увођењу Србије у Европску унију са својим захтевом. Унапред одређено време није повезано са процесом проширења. Брзина преговора зависи од напретка који Србија остварује у спровођењу свих неопходних реформи. Србија ће се придружити ЕУ када испуни све критеријуме за приступање.
Србија је отворила два нова поглавља крајем јуна. Да ли постоји могућност да Србија отвори нека нова погавља до краја године и од чега то зависи?
Поглавља 7 (Закон о интелектуалној својини) и 29 (Царинска Унија) су отворена у Луксембургу 20. јуна, на шестом састанку приступне конференције. Србија је до сада отворила 10 поглавља од којих су два привремено затворена. Са свим енергијама које су усмерене на усвајање и спровођење реформи сигуран сам да је отварање додатних поглавња могуће до краја ове године.
Узимајући у обзир да су председник Вучић и нова премијерка Ана Брнабић јасно указали на то да је циљ Србије чланство у Европској Унији, може ли се очекивати активнији приступ Брисела у том процесу?
Посвећеност ЕУ за европски пут Србије је чврста и неоспорна. Шефови држава и влада Европске уније поновили су на састанку Европског већа раније ове године да потврђују своју недмосмислену подршку за европску перспективу западног Балкана. Штавише, ЕУ је први партнер Србије, укључујући и помоћ, одобрену у износу од 2 милијарде евра од 2007. године, много више од било којих других глобалних партнера.
На последњем састанку високе представнице Федерике Могерини са председницима Вучићем и Тачијем, договорено је да се уђе у нову фазу дијалога, док је председник Европског савета Доналд Туск указао да ће Србија постати чланица ЕУ на крају дијалога. Да ли то значи да ЕУ очекује од Србије да призна Косово?
Преговарачки оквир захтева континуирани ангажман према видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Овај процес би постепено требало да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова са могућношћу да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје одговорности.
На крају, нормализација односа иде у корист људима Србије и Косова и такође је суштинска за очивање мира и стабилности у региону. Иницијатива председника Вучића ме охрабрује да се покрене домаћи дијалог по питању Косова у том погледу.
Иако се истиче да Берлински процес није замена за чланство у ЕУ, да ли је ово један од начина да Европска унија задржи земље Западног Балкана под својим утицајем до њиховог евентуалног чланства у ЕУ?
Када је канцеларка Меркел започела процес у Берлину 2014. године, заједнички циљ њене иницијативе је био да се направи додатни напредак у процесу реформи, у решавању изражених билатералних и унутрашњих питања и постизању помирења унутар и међу друштвима у региону.
Циљ је био не да утиче, већ да стабилизује западни Балкан у корист свих. Поздрављам да су лидери из ЕУ и шест земаља Западног Балкана на самиту у Трсту потписали низ нових специфичних пројеката за унапређење регионалне сарадње, нарочито у области повезаности, регионалне економске интеграције и контакта између људи.
Који је став српског државног врха о односу са Македонијом прочитајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
