Пише: Ростислав Ишћенко До сада је временски период између антируских пророчанстава и њиховог претварања у украјинску стварност могао да буде цела година, а и дуже. Најраније такве прогнозе - које су се појавиле између 1989. и 1991. - почеле су Украјини да се враћају као бумеранг тек кроз 10-15 година. Али, точак времена се од тада убрзавао. Сада догађаји већ једни другима стају на пете. Уосталом, сада се у свету за годину дана случи више стратешких промена него што се '80-их и '90-их догађало за деценију. Импулс Горбачовљеве перестројке, који је довео до распада СССР-а, успостављања америчке глобалне хегемоније и серије грађанских и других ратова на постсовјетском простору - већ се потрошио. Талас је кренуо у обрнутом правцу и све се брже креће. Схватам да онима који три године живе у Донбасу под гранатама ништа не изгледа као магновење, а повратак Русије на светску арену у улози кључног глобалног играча не изгледа довољно очевидним. Међутим, субјективни доживљаји не укидају саму реалност. СССР, чији статус суперсиле од почетка '70-их нико није доводио у питање, никада себи на Блиском Истоку није дозволио ово што Русија чини у Сирији... А ни оваквих успеха није имао. Да, имао је тамо Совјетски Савез много успеха, али се паритет са САД није реметио. А сада Американце са Блиског Истока буквално изгуравају. Сви њихови покушаји да се тамо задрже - само погоршавају њихове позиције. Да су прихватили предлоге Владимира Путина од пре пет година - сада би много боље стајали. Руске и проруске снаге у Донбасу и Украјини добиће оно што су жарко желеле. А хтеле су пре свега да физички нестану бандеровци (украјинске усташе). Јер, присаједињење Русији су до државног преврата из 2014. прижељкивали појединци, а ликвидацију бандероваца - милиони. Господ испуњава наше жеље, али не увек онако како бисмо волели. Међутим, изгледа да бандероваца и њихових помагача у Украјини ускоро више неће бити. Притом, оних који ће напустити Украјину биће много мање него оних који ће напустити овај свет. Неће њих ликвидирати ни Пољаци ни Руси. Треба само мало сачекати да се поједу међусобно. Ухватили су већ добар темпо. Украјина је за три године изгубила између седам и десет милиона становника. За то време је испарило и преко 60 одсто њене економије. Крим је изгуљен сасвим. Донбас делимично, а у још десетак области је власт Кијева прилично условна и држаће се само док је трпе локалне елите. Украјина је све пустија, а бандеровци нити сеју, нити ору, нити граде. Они се само поносе њеним устројством или "воле Украјину". Ресурси за професионалну "љубав према Украјини" и за издржавање политички неефикасне и економски дефектне олигархијске републике морају се однекуд обезбеђивати. Власт олигархије моћи ће да се одржава само уз помоћ прво скривеног, па све отворенијег терора. Олигархија је бандеровцима већ дозволила да се храни на рачун становништва, па је сама изгубила утицај на њих, а без ослонца на њих - напросто ће изгубити власт. Олигархијски кланови са идиотским ентузијазмом настоје да бандеровце користе једни против других, дајући им на политичком значају. Резултат: Украјина већ има смртно преплашеног председника који већ прави уступке онима којима је још јуче претио. Има и апсолутни пад међународног ауторитета. Чак је и Пољска, која је 25 година трпела рестаурацију украјинске бандеровштине и њено урастање у власт јер је желела да има тампон према Русији које се боји на генетском нивоу, већ је обуставила сваку помоћ Кијеву и започела борбу против бандеровштине. Шта год Пољаци говорили, то је њихова борба са украјинском влашћу јер банредовштина и јесте власт у Украјини. Рускојезични евроинтегратори већ почињу да говоре рускојезичним мајдановцима да бандеровштина није оно што је желео "мајдан". Украјина није подељена на два већ на 22 дела! Земља је пуна оружја, а бунт, рат и убиства су легализовани у масовној свести као легитиман метод достизања политичких циљева. Није случајно што сам већ на почетку указао да за тачну процену даљих збивања у Украјини треба гледати шта у њој говоре и пишу о Русији. Украјински публицисти тврде да је у Русији економска катастрофа изазвана санкцијама Запада. Да Кремљ гуши слободу речи и да грађани Русије улазе на Фејсбук само ноћу и под јорганом. Тврде и да је осиромашени народ спреман да прихвати сваку армију као ослободилачку - чак и украјинску. Наводе и да је Путиново окружење већ осмислило државни преврат јер машта да своје активе сачува тако што ће се откупити од Запада Путиновом главом. Тврде такође и да ће у Русији сваки час почети грађански рат. Чак и лидере "будућег" режима помињу по именима. Међутим, украјински публицисти напросто описују оно што их окружује. А око себе виде: крах, распад, преврат, грађански рат и пропаст цивилизације. Грађански рат који је у току сведочи да у Украјини постоје најмање две нације у ембриону. А ако не буде украјинске нације - неће бити ни бандеровштине. Не постоје пољски и руски бандеровци. Процес се убрзава и ако садашња динамика остане - кроз десет година се више нико неће морати бринути о томе како прехранити присаједињене Украјинце, већ - кога послати да насели пусто поље. Јер, не може се остављати на државним границама пустара величине Француске... Зашто су слободни медији широм света упоредили украјинске екстремисте са главосечама Исламске државе, прочитајте ОВДЕ. Извор: fakti.org
ЛУДИЛО НЕСТАЈУЋЕ НАЦИЈЕ: Шта год су пожелели Русима, догодило се - Украјинцима!
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
Крвави пир бандероваца "Десног сектора" у Одеској области након овогодишње прославе Дана победе: Претукли председника општине Кучурган и његовог заменика, шефа полиције, препадали децу по школи, затворили православну цркву...
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...