Правда

- Апелујемо на генералног секретара да искористи сва своја овлашћења за савладавање бирократизма и реформисање застарелог система. Да донесе одлуке које ће омогућавати боље остваривање главне мисије Уједињених нација, рекао је Трамп. Председник САД је нагласио да је званични Вашингтон "привржен реформама у Уједињеним нацијама". Истичући да је увек видео велики потенцијал у светској организацији, Трамп је, међутим, оценио да УН нису достигле свој пун потенцијал због "бирократије и лошег управљања". Амерички председник сматра да та организација троши превише новца и има превише запослених. - Не видимо резултате у складу са овом инвестицијом, оценио је Трамп и додао: - Морамо обезбедити да ни једна земља чланица не носи несразмерни део терета. Ни војно, ни на финансијском плану. Амерички лидер на овај начин истовремено и лобира и врши притисак да УН буду прекројене у складу са америчком "Декларацијом о реформисању Уједињених нација" коју је до данас, по захтеву Стејт департмента, потписало 128 земаља, фактички: сви амерички вазали, односно отприлике исте оне државе које су признале независност шиптарско-америчког "Косова". Међу 70 земаља које су одбиле да подрже америчку реформу система Уједињених нација су: Русија и Кина, а засад и Француска. Текст декларације садржи 10 чланова којима се захтева отпочињање "ефикасне и сврсисходне реформе УН", а од Гутереша да иницира "конкретне предлоге и решења" како би Ист Ривер био успешнији на плану мировних иницијатива и пружања хуманитарне помоћи. Од Гутереша се конкретно једино тражи да смањи апарат Уједињених нација, укључујући и број сарадника њихових "главних тела". Иако је предложена "декларација" формално необавезујући политички документ, стални представник Русије у Савету безбедности УН, Василиј Небензја, већ је упозорио да га његова земља вероватно неће подржати. Он је предочио да су у њему садржане формулације исувише расплинуте и да је нејасно због чега САД предлажу шта треба да ради Гутереш, а то он сам не чини. Небензја наступа као дипломата, а ради се о томе да Русија зазире да је "декларација" само увертира за наметање преко Гутереша промена у деловању Савета безбедности УН како би - бар поводом "хуманитарних интервенција", било укинуто, или битно ограничено, право вета у СБ УН. Оваква страховања нису случајна. Трампов саветник са националну безбедност Херберт Макмастер већ је оценио да је Савет безбедност УН "препун земаља које делују против сопствених народа". Неизговорена порука је, наравно, да такве земље треба лишити права вета. А то се, дакако, не може односити на америчке савезнике Велику Британију и Француску. Трамп ће се Генералној скупштини УН обратити и сутра, 19. септембра, и сигурно ће наставити своју данашњу линију. Није искључено да ће већина у Генералној скупштини, у којој нема вета, гласати за америчку декларацију. Али, њене одлуке нису обавезујуће, па ће се битка пренети у Савет безбедности УН. Извор: fakti.org, Правда