Истовремено, Шаусбергер неко будуће заједничко балканско тржиште види као важан корак за економску интеграцију тих земаља, те критикује западне медије због тога што, како каже, стварају искривљену слику о Балкану, посебно о Србији.
Шаусбергер, наиме, у ауторском тексту који објављује бечки "Прессе", а којим реагује на недавне жестоке нападе медија и опозиционих политичара у Аустрији на Слободарску партију Аустрије (ФПО), чији су највиши представници примили орден РС на прослави Дана Српске, те тврди да се у западним медијима о Балкану пише углавном негативно, а ретко или готово никад не износе се позитивни примери.
У том смислу констатује да треба захвалити разумном ставу српског председника Александра Вучића и умереној реакцији вође босанских Срба Милорада Додика на томе што "неочекивана и провокативна жалба бошњачког вође Бакира Изетбеговића на десет година стару пресуду пред Међународним судом у вези с ратом у Босни" није довела до опасне ескалације у региону.
Критикује, истовремено, што се под паролом "ништа позитивно о Србима", у Аустрији не придаје значај томе што је Додик повукао одлуку о спровођењу референдума, као ни чињеници да је његова сепаратистичка реторика постала значајно умеренија, те његова влада конструктивно ради на одговорима на каталог питања ЕУ.
Аутор једноставно тражи више објективности у реаговањима, те напомиње да је потребно да однос Аустрије према државама Западног Балкана буде мање емоционалан.
Говорећи о томе да западни медији креирају "искривљену слику" Балкана, а пре свега Србије, Шаусбергер примећује да су проблеми о којима пишу ти медији, а тичу се етничких сукоба, корупције, владавине права, присутни у свим земљама Западног Балкана, те му је стога неразумљиво зашто се "диже бура" само када су у питању Срби.
Он, наиме, тврди да национализам других етничких група није ништа мањи, док је код Бошњака у БиХ истовремено присутан и изражени централизам и провокативна хегемонијска тежња.
Шаусбергер указује свакако није позивина пример, те да напротив "негативно упада у очи" то што је уз подршку САД и Европе створена најмлађа држава Косово.
На другој страни позитивно оцењује прошлогодишњи скуп у Трсту, где су се, подсећа, окупили шефове влада свих шест држава за једним столом.
"То није још ништа историјски, али није ни нешто што се подразумева. То што су они успели да се договоре око конкретних заједничких ствари и створен заједнички економски простор, је нешто што је запажено. Такво заједничко балканско тржиште могло би бити важан корак за економској интеграцији тих земаља", уверен је Шаусбергер.
У тексту, међутим, изражава жаљење, што, на пример, у Аустрији нико не примећује да се политички живот у Македонији стабилизовао, да су почели успешно преговори о решавању спора око имена са Грчком, што у Албанији поново све политичке странке учествују у процесима, или што је, како наводи, постигнут напредак у борби против корупције, али и што Србија и Црна Гора предњаче у европским интеграционим процесима са приступним изгледима до 2025..
Шаусбергер тврди да на Балкану има помака, да су они постигнути пре свега захваљујући чињеници да ЕУ и поред сопствених тешких проблема наглашава веродостојно европску перспективу балканских држава и помаже у предузимању малих корака ка бољитку.
"Сви они који траже веће ангажовање ЕУ на Западном Балкану треба да знају да Унија не може решити бројне компликоване проблеме тих земаља, већ може само пружати помоћ", објаснио је Шаусбергер.
Нагласио је, међутим, да мора недвосмислено бити стављено до знања да земље региона морају саме дати свој допринос реформама ка постизању европских стандарда.
"Што пре то учине, то ће пре постићи прикључење европској породици", сматра он додајући да и земље чланице ЕУ морају бити спремне на проширење, при чему је неопходно да се догађаји на Западном Балкану не посматрају "једним оком", емоционално једнострано, или чак користе за унутрашње политичке размирице.
Прочитајте ОВДЕ како је Емир Кустурица поклопио провокацију сарајевског новинара?
Извор: Танјуг
