С друге стране, неуспех подстиче Приштину да прибегне радикалним мерама као што је назапамћено повећање такса на српске производе, односно провокативно хапшење четворице Срба у Косовској Митровици, упркос свим гаранцијама да припадници специјалних снага неће улазити на север Косова, пише лист у тексту под насловом "Косово - лажна држава настала на тероризму".
У изјави за "Политику" предавач на Факултету за право, безбедност и менаџмент "Константин Велики"у Нишу Ратомир Антоновић подсећа да је такозвано Косово, настало одвајањем од Србије уз помоћ тероризма и криминала, имало велику амбицију да буде чланица Интерпола, да утиче на то ко ће бити кривично гоњен и да има увид у строго поверљиву документацију међународне полиције.
Он указује да је ОВК званично распуштена још у септембру 1999. године, али је фактички дошло само до трансформисања те терористичке организације у косовски заштитни корпус и косовску полицијску службу.
"Ауторитет Интепола има посебан значај у међународним односима, па ова одлука (да Приштина не уђе у Интерпол) представља претечу будућег односа међународне заједнице према такозваној Републици Косово", закључује Антоновић.
Он каже да су "велики косовски пријатељи, који имају директну материјалну корист од њихових послова с наркотицима, људским органима, и оружјем", излобирали да та тачка буде на дневном реду скупштине Интерпола.
"Будући да је такозвана република Косово настала на крилима тероризма, носиоци њене власти треба да буду предмет интересовања Интерпола и кривичног гоњења од стране Интерпола, а не да учествују у одлучивању о томе ко ће бити кривично гоњен", каже Антонијевић.
Ко је још од Срба ухапшен на Космету, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
