Пише: Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С
Појас Јадранског мора од Улциња до Херцег Новог многи својатају, али једина је истина да је наше и окупирано.
Бар и Улцињ су припали Црној Гори у 19. вијеку и они који кажу да је то море црногорско – у праву су. То, најнормалније, не значи да није српско. Ко не вјерује мени нека послуша краља црногорског. „Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“. То су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године. Толико о том дијелу Нашег мора.
Други дио Нашег мора је био под окупацијом нешто дуже. Заправо тај дио је био слободан врло кратко, од доласка српске ослободилачке војске 1918. до италијанске окупације, касније њемачке. Комунисти су након рата декретом издвојили тај простор и додјелили га Црној Гори. Иако нисам Бокељ, него из Старе Црне Горе, увјерен сам да би за већину Бокеља то био најприхватљивији статус да се Црна Гора није трансформисала у Монтенегро. Овако, двоструко окупирана Бока од монтенегринских криминалаца, фалсификатора, немрчипушковића и никоговића и НАТО зликоваца, једноставно жељна слободе прославила је ону из 1918.
Вјероватно највећи живи свештеник у Српској православној цркви, први међу свештеницима на српском приморју отац Момо Кривокапић,који је, такође, из Старе Црне Горе обратио се свом народу на централној прослави у Будви, охрабрујући Србе да издрже.
“Горе главу Српски народе Боке Которске. Прошли су сви окупатори. Ничија није горела до зоре..”. Са овом поруком завршио је јединствени очински благослов окупљеним Србима и ови га наградили дугим аплаузом.
Универзитетски омбудсман Универзитета у Београду професор др Бранко Ракић је након својеврсне хајке против Александра Раковића описао фотографију са Сашом објављену на Фејсбуку ријечима:
“Са интелектуалним горостасом Александром Раковићем, од чије бритке и убојите речи дрхти иначе неустрашива Црна Гора.”
Ко је још био на мети снајпера осим Ђинђића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
