Међу њима само домаћи купци, ХЕП и Ина, нико други из иностранства, пишу регионални медији.
И сам ХЕП Новом лиисту је потврдио да су се јавили у четвртак, што је био крајњи рок за обвезујућу понуду.
Показан је интерес за обвезујући закуп само 520 милиона милијуна кубика плина годишње од укупно 2,6 милијарди, колики је планирани капацитет терминала, док су, пише у саопштењу ЛНГ-а Хрватска, „пристигле и условне понуде за необвезујући закуп капацитета 300 милијуна кубика“.
ХЕП се јавио, али не самовољно него на „позив“ државе, да закупи око 400 милиона кубика, Ина од раније заинтересована за сто милиона, што даје резултат од 520 милиона кубика који су пристигли као обвезујућа понуда.
Условних, необвезујућих 300 милиона понудили су наводно, Мађари, но како је ово био позив за доставу коначних, обвезујућих понуда за закуп, поставља се питање шта мађарска „условна“, необвезујућа понуда ту уопште ради, и је ли реч и о чему другоме осим о мађарској, симболичној поруци Хрватској. Управо су ради Мађара, може се чути, дефинисане фиксне накнаде за закуп на период од чак 20 година, које, будући да ће цена плина расти, за оператера – ЛНГ Хрватска дугорочно не могу бити повољне, но свеједно се ни Мађари, нити ико други изван није јавио, барем не с обвезујућом понудом.
Рачуница је јасна – плин с ЛНГ-а је око 30 одсто скупљи од руског и, како ствари стоје, куповаће га, осим у мањој количини ИНА, само ХЕП. У противном, да се ХЕП није јавио на тендер, пројекат би морао бити проглашен пропалим. Незваничне информације кажу и то да ће ХЕП с 50 милиона евра ући у инвестицију градње терминала, „тешку“ укупно 250 милиона евра, од којих је ЕУ осигурала око сто милиона, а остало би требало да се намири улагањем ХЕП-а и кредитом.
Прочитајте ОВДЕ какав то егзодус прети Србији.
Извор: Нови лист
