Једно од њих свакако је и руски екраноплан у историји упамћен као 'Каспијско чудовиште'. Екраноплани су превозна средства која користе све предности тзв. 'граунд ефекта' и лете врло близу земље или површине воде док им слој ваздуха између крила и земље драстично смањује отпор.'
Каспијско чудовиште' је 1964. године дизајнирао славни инжењер Ростислав Алексејев што је убрзо открила и ЦИА. Они су из ваздуха снимили гигантску летилицу са ознаком 'КМ' и тада су је и прозвали 'Каспиеан монстер', а 'КМ' је заправо била руска ознака за 'Карабљ макет' односно прототип.
Распон крила ове мистериозне летилице био је чак 43 метара, а дужина њеног трупа износила је 92 метра. Уз тежину од 550 тона, МД-160 је био машина која је утеривала страх у кости. тада је то била највећа летилица на свету, а величина је у време Хладног рата била веома битна. ЦИА се толико препала овог руског тајног пројекта да су одмах дизајнирали посебну беспилотну летилицу којом су шпијунирали њен развој.
Та прва верзија екраноплана дизајнирана је да лети пет до десет метара изнад земље или површине воде и користи 'граунд ефекат' што јој је омогућавало да да превози терет од 137 тона, било у људству, војној опреми или - нуклеарним главама.
Упркос гигантским димензијама и тежини, МД-160 је могао да достигне брзину од чак 740 километара на сат, док је препоручена брзина била 430 км/ч. И док је 'Каспијско чудовиште' имало изврсне карактеристике за превоз терета, за војну употребу имао је једноставно превише мана.Маневарске могућности биле су му у најмању руку бедне, а и најмањи нагли покрет могао је да проузрокује пад летилице јер би крило захватило површину воде и онда му више не би било спаса.
И док је због лета над површином екраноплан био недостижна мета за подводне мине и торпеда, он би увек морао да има оружану пратњу која би се побринула да пут буде чист и савршено проходан. Касније верзије летилице била су чак и наоружане ракетама, но ствар никад није доведена до савршенства.
Међутим, Руси су одбијали да признају да улажу милионе у промашени концепт, а тестирања и надоградње настављене су све до пада СССР-а. После пуних 15 година тестирања на Каспијском језеру догодила се и прва велика несрећа - екраноплан се срушио због грешке пилота, а његови остаци су били сувише тешки да би се извлачили из језера.
Пропаст пројекта годинама је остао табу у Русији, а прве фотографије западом су се прошириле тек почетком 90-их година када је изворна и гигантска верзија већ била одавно у пензији.Њу је на неколико година заменио Лун, мања верзија 'летећег брода'. Руска војска урадила је само два примерка која су користили до 1996. године. Они су и данас усидрени у једној од руских лука где подсећају на нека друга, мегаломанска времена Хладног рата.
"Још увек имамо прототип који је готово довршен, иако касније није заживео. Овај пут разматрамо могућност да екраноплан прилагодимо цивилном ваздухопловству.
Уколико буде потребно, врло лако може да се претвори у војни авион јер поред транспорта војника и технике, екраноплан може да служии у акцијама спасавања и борбеним мисијама", рекао је Сергеј Дементјев из Централне дизајнерске канцеларијеуреда Алексејев.
Гомила руских авиона стигла у Хмејмим! Спрема се ударац какав непријатељ није осетио до сада! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Express.hr
