Најновије

Касно Вулин на Кошаре стиже

Први пут, после готово двадесет година, држава Србија ће институционално помоћи у реализацији филма који говори о храбрости српских војника у одбрани отаџбине 1999. године током НАТО агресије на тадашњу СРЈ. У сарадњи РТС и Застава филма, Министарство одбране ће помоћи у снимању документарно-играног филма "На бранику отаџбине - Ратне приче са Кошара и Паштрика".

Кошаре (Фото: Јутјуб)

Премијера овог пројекта планирана је за следећу годину, на годишњицу крвавих борби на српско-албанској граници, а на конференцији за штампу, министар одбране Александар Вулин је нагласио да држава на овај начин исправља неправду.
– Ово је последње време да уочи двадесете годишњице допустимо свим херојима да кажу истину, а други нека се стиде. Нека се стиде они који су напали ову земљу. Ми немамо разлога за стид, само за понос. Када је подизањем споменика Тибору Церни председник Србије и врховни командант Александар Вучић разбио ту заверу ћутања, истина више није могла да буде сакривена. Србија је дочекала своју прилику да захвали и да се одужи спомеником, булеваром, улицом, филмом и истином о нашим јунацима. Они су пример како Србија треба да изгледа у најтрагичнијим и најтежим тренуцима – нагласио је министар одбране.
Међутим, саговорници „Вести“ – актери битака на самој граници Србије и Албаније, од којих ће се већина и наћи у овом филму, објашњавају да би држава и у пракси морала да покаже да се заиста не стиди својих хероја.

Брука што се до сада ћутало

Један од команданата са Косова који ће се појавити у филму је и генерал Божидар Делић, некадашњи командант 549. механизоване бригаде.
По његовом мишљењу, огромна је брука да се тек после 20 година снима филм о ономе што се догађало током одбране од агресије.
– Брука је што се све ове године ћутало, јер је било и више материјала и много више људи којих сада нема. Међутим, никада није касно. Веома је битно да се прикупљени материјал нађе на једном месту и у крајњем случају остане за неке будуће генерације – истиче Делић.
После разговора с ауторима овог пројекта, како каже, није стекао утисак да је реч о политичком маркетингу, већ њиховој искреној жељи да се остави траг из ближе српске историје.
– Е сада, да ли ће успети да у филму обједине све оне који су заиста дали свој допринос током борби на Косову, или ће се ту наћи и они који се стално намећу, а сви знамо шта су и како радили, то ћемо видети тек када се филм заврши. Ја сам ауторима дао контакте за већину оних људи за које сматрам да имају шта да кажу о борбама 1999 – објашњава генерал Делић.
– Није спорно снимање филмова, јер мора да остане траг будућим генерацијама, али држава мора у пракси да покаже да нас се не стиди и да чини све како би заштитила пре свега породице погинулих, а затим и рањених, а то до сада није случај. Време ће показати да ли је овај филм само део политичког маркетинга или почетак суштинске бриге о свима који су бранили отаџбину – каже за „Вести“ Игор Дражић, један од 108 војника на редовном војном року који је од почетка био у паклу Кошара те 1999. године, почев од она прва два дана када је било најтеже.
– Филмови вреде због будућих поколења, али држава на делу мора да се докаже да брине о својим људима, о ветеранима који су гинули и ратовали. Отуда је веома битно институализовати наше питање кроз промену одговарајућих закона. Ако се Србија не стиди својих хероја, то треба и на делу да покаже – истиче Дражић.

Слађана Зарић: Лекција из родољубља

Ауторка филма Слађана Зарић каже да јој је идеја била да исприча причу о паклу који је владао на Кошарама и Паштрику који је несхватљив ономе ко то није преживео.
– На Кошарама је гинула младост. То су били војници који су имали 18, 19 или 20 година који ниједног тренутка нису рекли „не“. Кошаре су веома значајна битка и имаће своје велико место у историји српског народа. Сматрам да ће из овог филма неке наредне генерације много тога научити, јер ће филм приказати велики значај управо те моралне вредности, истрајности и начина како треба бранити отаџбину – нагласила је Зарићева.
Истог мишљења је и Божо Кецовић, генерални секретар невладине организације Браниоци отаџбине – коју су основали и воде управо борци са Кошара. Кецовић сумња да је реч о политичком маркетингу пред предстојеће локалне изборе.

Искуство у уџбеницима

Генерал Драган Живановић, некадашњи командант 125. моторизоване бригаде, сматра да ће филм бити вредно сведочанство за будућа поколења, а да су искуства српске војске са Кошара и целе планине Паштрик већ ушла у војне уџбенике.
– Та искуства се данас користе у обуци професионалног дела Војске Србије – истиче Живановић.
– Када се избори заврше, као много пута до сада, и прича о нама ће се „негде изгубити“. Нажалост, томе су значајно допринели и сами ветерани који су подељени на превише разних удружења и организација, укључујући и оне који су отворено уз разне политичке опције, уместо да су искључиво у одбрани права ветерана, породица погинулих и рањених сабораца – истиче Кецовић.
Додаје да је чињеница да се донедавно о јунаштву војника са Кошара и границе са Албанијом није говорило, али да данашња власт фактички ништа није учинила да би се помогло онима који су најугроженији.
– Постоје спорадични случајеви помоћи, али држава и даље нема развијен план и програм на који би се заиста одужила и породицама погинулих и онима који су преживели. Зар није срамота да је тек после 17 година почело да се прича о дејствима НАТО муницијом и гранатама са осиромашеним уранијумом и то пошто је добар део ветерана оболео од рака. Али, ни ту им држава није од помоћи – вели огорчено Кецовић.

Пакао Паштрика

Пуковник Душко Шљиванчанин, тадашњи командант 53. граничног батаљона, објашњава да је Паштрик био најтежи део границе Србије и Албаније.
– На том делу државне границе увек су гинули наши војници граничари, и о томе сведоче и имена караула. Та граница се више бранила него обезбеђивала. Тог 9. априла 1999. године припадници 53. граничног батаљона, односно 120 војника који су се у том моменту нашли на Караули Кошаре, прихватили су први, почетни и најтежи удар, нанели агресору губитке, зауставили га на државној граници и омогућили 125. моторизованој бригади и осталим јединицама да дођу да бране државну границу – објашњава пуковник Шљиванчанин.
О херојству војника са Кошара сведочи и потпуковник у пензији Видоје Ковачевић, некадашњи начелник Штаба 63. падобранске бригаде, која је прва прискочила у помоћ граничарима.
– Дали смо велики психолошки и позитиван моменат и јединицама граничног батаљона и 125. бригаде. Истакао бих да је ангажовање падобранске бригаде за њу била велика част и поносни смо што смо учествовали у заштити суверенитета СРЈ и заштити свога народа и отаџбине – каже Ковачевић.
Примедбе Шпаније, која се оштро противи било каквом виду назнака државности у помињању Косова на његовом европском путу, највероватније ће се ускоро наћи пред шефовима држава и влада Европске уније, а више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: vesti-online.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА