Правда

Након ракетних напада на Сирију, али и због сопствене медијске офанзиве, француски председник Емануел Макрон је дефинитивно постао предводник Европске уније, а о војним питањима се Немачка ионако ретко пита, наводи "Дојче веле" (DW). Аутор текста Макс Хофман пише да је Макрон лично убедио америчког председника Доналда Трампа да крене у осветнички поход због напада отровним гасом на Думу. То је француски председник изјавио у другом великом интервју током ове седмице која ће остати запамћена. Наводи се да Макрон нипошто не жели да остави онакав утисак какав је оставио његов претходник. Франсоа Оланд је 2013. године све припремио како би кренуо у војну интервенцију у Сирији, раме уз раме са Американцима. И тада је Асадов режим извршио нападе бојним отровима у Сирији, али Трампов претходник (Барак) Обама у последњем тренутку се предомислио и - Оланд је изневерен. DW наводи да је Макрону сада успело да избегне ту ситуацију. Није поновљена грешка Обаме, који је повукао црвену линију, а онда, након што је она прекорачена, није деловао. Остаје питање да ли су војни напади прави пут за побољшање ситуације у Сирији, али јасно је да је француски председник заузео позицију јаког државника, политичара који уради оно што најави. Али он такође мора да схвати да као водећи државник у ЕУ - поготово када се ради о питањима рата и мира - врло брзо може да остане сам и изолован. Према DW, заједнички став европских министара спољних послова усвојен у понедељак (16.4.) обухвата добро познате предлоге: хуманитарни приступ, прекид ватре, политичко решење. Једино што недостаје јесте захтев за увођењем зоне забране летова. Наводи се да би се могло рећи да су Европљани изнели све предлоге и концепте који су били на столу и пре много година. "У међувремену знамо да све што се предлаже звучи конструктивно, али да то не побољшава положај Сиријаца. Запад је у Сирији заказао и Макрон то добро зна. Па ипак, он жели да остави утисак да овде у Европи постоји бар неко ко покушава нешто да уради. Због тога користи све расположиве позорнице", пише Хофман за DW. Подсећа се да је, осим двосатних интервјуа током протеклих неколико дана, Макрон у уторак одржао и говор о будућности ЕУ у Европском парламенту, а у четвртак се среће и са немачком канцеларком у Берлину. Не жели да је остави по страни, али то није тако једноставно. Наводи се да је Француз тренутно толико присутан на свим каналима, да понекад мора истински да се потруди да очува утисак блиске француско-немачке сарадње. То се усталило током неуобичајено дугог процеса формирања владе у Берлину. А и када се ради о војним питањима, Немачка је увек готово аутоматски искључена. DW наводи да се то иначе односи и на већину земаља-чланица Европске уније. Упркос свим плановима о заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ, посебно о питањима одбране, свака земља још увек је упућена сама на себе. То показују и заједничке изјаве министара спољних послова ЕУ од понедељка. Подршка ваздушним нападима изразито је уздржана. "Као и обично, Француска и Велика Британија увек су одговорне за прљави посао на војном плану, а остале земље немају ни воље, ни техничких могућности за нападе попут оних прошле суботе у Сирији. Да, многе земље ће то подржати, али то није довољно да оне буду озбиљно схваћене на међународној сцени", пише Хофман. Наводи се да је, поред жеље за акцијом, харизмом и далекосежним овлашћењима, француски председник један од ретких у Европи који још увек има и војни потенцијал. То му омогућава да га на глобалном плану узимају озбиљно. Оно што Немачка на економском плану ради јесте несумњиво веома важно, али споља гледано, у сукобу у Сирији она нема уплива. За ЕУ у целини таква подела улога може да функционише, али то ипак може да има последице по унутрашњу структуру моћи између Париза и Берлина. DW наводи да је Макрон показао да му је изузетно важно да испуни све што каже. Испаљивати ракете је нешто је сасвим друго од опомињати европског министра финансија и тражити од њега да положи рачуне. Према аутору Хофману, с овим Макрон коначно одбацује ону младалачку лакоћу која му је прошле године донела изборну победу. Наводи се да Европска унија и свет сада виде новог француског председника: отрежњеног, озбиљнијег и одлучнијег него икада - Макрон, несумњив ауторитет и главни командант. Тиме он израста у државника у кога све његове колеге из ЕУ упиру поглед - можда не по свим, али свакако по великом броју питања, а посебно оних која се односе на спољну политику. Само што му то не доноси само предност: вођа јесте онај кога други воле да следе, али је и онај иза кога ће многи желети да се сакрију, закључује DW. Шта Немци раде на Балкану, погледајте ОВДЕ. Извор: Танјуг