Господин Саво Штрбац је ексклузивно за Разбуђивање причао о свом пореклу у Далмацији, селу Раштевић, општина Бенковац, својим прецима, који су вероватно дошли из Босне, о свом детињству, касније школовању у гимназији и студијама права у Загребу које је са успехом завршио.
Испричао је и детаље бујања проусташког покрета "МАСПОК" у СР Хрватској с' почетка 1970-их година, када је он био на завршетку студија. Затим, враћање у родни крај и после краћег запошљавања у трговачкој кући у Ријеци, долази у Задар. Почиње каријеру судије у окружном суду.
Све до краја 1980-их година није имао никаквих проблема са колегама и комшијама у Задру, који је тада био због својих природних одлика један од најпожељнијих градова Европе... Ипак, већ тада је било доста Хрвата који су певали шовинистичке песме и гађали у кафани Титову слику, те је он био задужен да их процесуира. У почетку их је кажњавао, али када је видео да им то у родном крају доноси славу, ослобађао их је.
Почетком 1990. године промењен је друштвено-политички систем односно уведено је вишестраначје, после 45 година. На власт долази Фрањо Туђман и његова странка Хрватска Демократска Заједница. Почели су притисци на Србе, отпуштање са посла, претње, чак и физички напади.
Крајишки Срби су 17. августа 1990. године, у страху од напада хрватске полиције подизали барикаде, што су хрватски медији подругљиво назвали "балван револуција". Из дана у дан је било све више тензија и напетије. Касније је отишао у Кореницу, где је отворио адвокатску канцеларију. Бранио је многе Србе који су били прогоњени од хрватског државног тероризма.
Кулминација у Далмацији је настала 2. маја 1991. године када је Франко Лисица из Бибња, стар 23 године погинуо приликом напада на српско село Полача. Исти дан касније, у Задру настаје рушилачки поход и дивљање хрватских шовиниста, где су само српске куће и локали страдали. Овај догађај је познат као "Задарска кристална ноћ".
Саво Штрбац је говорио како је био један од ретких људи, кога су уважавали и са српске и хрватске стране... Тако је он био у Влади САО Крајине, а касније у Влади Републике Српске Крајине именован за главног и одговорног у Комисији за размене заробљеника. Успео је на тај начин спасити хиљаде живота.
Током грађанског рата 1991-1995 био је смештен у Книну, где му је била канцеларија. Већ тада крајем 1993. године заједно са сарадницима покренуо је ДИЦ "Веритас", где је прикупљао доказе о хрватским злочинима над Србима. Посећивали су га и истражитељи Хашког Трибунала.
У току рата г. Штрбац је изгубио сина, што је хрватска пропаганда злоупотребила на најгори могући начин ширећи неистине и иживљавајући се над несрећом обичног човека.
Описао је како је дошло до "Бљеска" и касније детаљно "Олују"... Како су крајишки представници били изиграни у Женеви почетком августа 1995. године... Како су Крајишници у колонама напуштали свој завичај, како се пронео лажни глас да се Милан Мартић наводно убио... како је изабран од народа за представника код Бања Луке, јер униформе тада нису биле пожељне.
Шта је заправо значио план "Z-4" који је крајем јануара 1995. године нуђен Крајишким Србима, који су то одбили да приме по наговору званичног Београда. Данас би то било више него добро за Книнску
Крајину, али не и Западну и Источну Славонију... јер би били "држава у држави".
