Египат ће постати економски стабилнији – макар и на рачун политичких слобода за које су се грађани борили током револуције 2011. године. То је оно што је председник Абдел Фатах ал Сиси недавно обећао својим сународницима. Ал Сиси, који је 2013. предводио војни удар против тадашњег исламистичког шефа државе Мохамеда Мурсија, верује да тако моћи да повећа своју популарност.
Али Египћани све теже схватају курс свог шефа државе. „Иако смо стварно стабилнији од Ирака и Сирије, шта имамо од тога“, пита се 68-годишња Ум Хеба. Она продаје неколико зарђалих шпорета на бувљој пијаци у центру Каира. „Да ли то Ал Сиси жели да ми глујемо?“
Ум Хеба добија месечну субвенцију од 400 египатских фунти (око 20 евра) кроз државни програм „Солидарност и достојанство“. Али то јој није довољно. „Ал Сиси би требало да води бригу о нама, сиромашним људима, а не о људима у Марини“. А Марина, то је туристичко место на Медитеранској обали, омиљена дестинација за одмор богатих Египћана.
Велики пројекти корисни и за сиромашне?
Ал Сиси је прошле седмице тврдио да се Египат налази у далеко бољем политичком и безбедносном положају него пре пет година – онда када су га бесне масе довеле на власт. Међутим, недавно повећање цена одмах је проузроковало љутите реакције људи који су на друштвеним мрежама чак тражили и на оставку председника.
Поруку председника тешко је ускладити с критикама: да ли велики национални привредни пројекти владе имају позитивне ефекте по сиромашне. У најновије инфраструктурне планове убрајају се изградња новог Суецког канала, изградња новог административног центра источно од Каира и изградња највеће термоелектране у свету.
Омар Хани има 21-ну годину. Од његове зараде живи цела његова породица. Шест дана недељно он на пијаци Атазе продаје разне ствари - продужне каблове, бријаче… Сваког дана мора да прода робу у вредности од најмање 1.000 египатских фунти, како би био на добитку. Углавном, међутим, једва успева да покрије сопствене трошкове.
„Искрено, уморан сам од ове земље“, каже Омар. „Боље је било кад је председник био Мубарак, пре 2011, него што је сада под Ал Сисијем. Цене расту и све теже састављамо крај с крајем“.
Влади блиски медији позивају Египћане да буду стрпљиви и сачекају резултате економских мера штедње Међународног монетарног фонда (ММФ), који су услов за кредитни аранжман у износу од око десет милијарди евра.
ММФ позитивно оцењује економску ситуацију у Египту и тврди да је екстремно сиромаштво готово искорењено. Међутим, готово трећина брзорастућег становништва те земље и даље живи испод границе сиромаштва. Монетарни фонд саветовао је такође влади да помогне породицама с ниским приходима – то је пресудно за привредну стабилност Египта. Представници ММФ-а су одбили да за ДW коментаришу мере штедње у тој земљи које су они предложили.
Борба за преживљавање
Аналитичари сумњају да су брзе економске реформе базиране на штедњи најбоље решење за египатску привреду. „У новембру 2016, када је наша валута девалвирала и када се за 18 египатских фунти могао купити само један амерички долар, ефекат је био озбиљнији него што се очекивало“, објашњава економиста Салма Хусеин, из ргипатске Иницијативе за лична права.
Као тржиште у успону, Египат је омиљена дестинација за стране улагаче. Та земља има резервама од преко 44 милијарде долара – то је повећање за око 10 милијарди долара у односу на период пре револуције 2011. Међутим, структурални економски проблеми и даље су ту. „Јавни дуг расте, тако да сада имамо већи јаз који се мора премостити. Због немира у друштву насталог након повећања цена, Египат изненада није више тако атрактиван инвеститорима“, каже Хусеинова.
Она саветује египатској влади да социјална издавања, попут здравства и образовања, постави пред себе као највиши приоритет. „Друштвено-економска неједнакост, што је и изазвало револуцију 2011, сада је још већа“, упозорава Салма Хусеин.Карте Ерwеитерунг дес Суезканалс
Разочарење због неуспеле револуције
Таха Абдел Рахман, продаје брзу храну у предграђу Каира. И он је песимиста. „Како можете у исто време да повећате цену горива, струје и воде? Имам осећај да би нешто морало да се догоди. Најмање што би требало урадити јесте да плате буду примерене ситуацији, у супротном људи ће људи постати још љући“.
Тај 64-годишњак је раднику у његовој малој радњи морао да повећа плату, јер су се цене карата за подземну железницу у последње три године утростручиле. „Више сам тужан него љут када ових дана плаћам рачуне, јер више нема равнотеже у ценама. Институције би заиста требало да ураде више по питању контроле цена на тржишту“, каже Рахман и закључује: „Био сам пун наде кад је покренута револуција, али имам осећај да она није успела. То је разочаравајуће.“
ОВДЕ погледајте како је САА заузела место из којег је кренула побуна против Асада.
Извор: Дојче Веле
