Публици коју су махом чинили професори и студенти који изучавају славистику, као и студенти из Србије који уче на разним факултетима у Москви напре се обратила Мирјана Савић , виши кустос-историчар. Кроз своју презентацију она је дала преглед једног века заједничког живота Руса и Срба у Краљеву, политичка, привредна, културна и научна прожимања , трагове Краљевчана у Русији , као и цртице о Краљевчанима који су на различите начине допринели ширењу руске културе, уметности и науке у Србији.
Она је скренула пажњу и на велике жртве руског народа и њихових војника, који су у ратним годинама неретко давали животе за одбрану српске територије.
- Након што је престала да постоји цраска Русија, власт су преузели бољшевици предвођени Лењином. Значајан број од око два милона Руса махом припадника свих слојева елите царске Русије спас је потражио у емиграцији широм света а њих око 40000 је уточиште нашло у ондашњој краљевини Југославији , највећим делом у Србији. Део њих ,око тристотине , обрео се и у Краљеву у коме и данас живе њихови бројни потомци. Од свог доласка па до данашњих дана давали су и дају велики допринос развоју града на Ибру. Нијх 59 нашло се на списку међу 2196 идентификованих жртава стрељања кога су извршили Немци октобра 1941. године у Краљеву. У борбама за ослобођење Краљева новембра 1944. изгинуло је 357 припадника Црвене армије а њихови посмртни остатци су 1962 године ,уз највеће војне почасти, пренети у заједничку гробницу у Јагодини.
У наставку предавања о наслеђу средњовековне Србије говорила је Сузана Новчић, музејски саветник и историчар уметности.Она је говорила о „Српској уметност друге половине 12. и 13 века – Рашка школа“ а њена колегиница Татјана Михаиловић, музејски саветник-археолог, је одржала предавање насловљено „Између Византије и запада – Студеничка пластика и њен утицај на друге врсте уметности“.
Извор: Медији
