У том циљу, Републичка дирекција за имовину позвала је данас предузећа и јавне установе који су имали непокретну имовину на територији бивших југословенских република да им доставе податке и документацију о тој имовини, како би се формирао јединствен регистар њихове непокретне имовине.
Директор Дирекције Јован Воркапић каже да се позив односи на сва правна лица и предузећа, али и установе које су имале одмаралишта, локале, да доставе Дирекцији документацију која је сачувана.
"Питање имовине се решава између тих предузећа и држава сукцесора, најчешће је то држава Хрватска. Циљ је да се направи регистар како бисмо ми као држава могли да заузмемо став како да им помогнемо у решавању тих процеса ", рекао је Воркапић за Тањуг.
У бившим републикама остало је много имовине српских предузећа, највише у Хрватској.
Последњих деценија судови у Хрватској одбијали су тужбене захтеве предузећа из Србије позивајући се на то да су преурањени и да је потребно закључити билатерални споразум којим би се разрадио Анекс Г.
"Упућују их на кориштење свих правних лекова, па све до Стразбура. То су скупи процеси и то је начин да се фирме обесхрабре у остваривању својих права", нагласио је Воркапић.
Уставни суд у Србији заузео је став да се Анекс Г директно примењује, што значи да се хрватским фирмама враћа имовина у Србији.
Бројни локали, али и друге непокретности већ су враћени Борову, Југопластици...
"Право приватне својине је неотуђиво право и то је став нашег Уставног суда.У Хрватској је преко ноћи донет закон којим је сва имовина преписана на Хрватску", нагласио је Воркапић.
Велики проблем представља и то што су фирме којима је имовина остала у бившим републикама отишле у стечај, приватизоване.
Процењује се да је вредност имовине предузећа из Србије у Хрватској око 1,8 милијарди евра.
У Хрватској имовину потражују гиганти бивше Југославије као што су Југобанка, Беобанка, НИС...
Што се тиче Словеније српска предузећа су остала уписана у земљишним књигама као власници непокретности, тако да се имовина тамо враћа готово без судских спорова.
Хрвати траже поделу имовине,а нису дошли на састанак
Први састанак о решавању питања покретне и непокретне имовине бивших југословенских република, који је био заказан за 13. септембар, одложен је, јер се позиву из Београда нису одазвале Хрватска и Македонија.
Хрватска чак није именовала ни представника у Мешовитој радној групи, а састанак Мешовитог комитета за спровођење Анекса А Споразума о сукцесији немогуће је одржати без представника свих бивших република.
Председник Међуресорне радне групе за Анекс А(покретне и непокретне имовине) Споразума о сукцесији, Јован Воркапић каже да се све одлуке доносе консензусом, тако да нема сврхе одржавати непотпун састанак.
"Позваћемо их поново да разговарамо", рекао је Воркапић за Тањуг, али није могао да прецизира када.
Тема састанка требало је да буде имовина бивших република, односно имовина предузећа, фондова, разних установа које су имале одмаралишта, локале, али и другу имовину.
Имовина бивше СФРЈ је решена и по Споразуму о сукцесији остаје чланици на чијој територији се налази.
Прочитајте ОВДЕ какав је то паклени план открила ЦИА.
Извор: Танјуг
