U tom cilju, Republička direkcija za imovinu pozvala je danas preduzeća i javne ustanove koji su imali nepokretnu imovinu na teritoriji bivših jugoslovenskih republika da im dostave podatke i dokumentaciju o toj imovini, kako bi se formirao jedinstven registar njihove nepokretne imovine.
Direktor Direkcije Jovan Vorkapić kaže da se poziv odnosi na sva pravna lica i preduzeća, ali i ustanove koje su imale odmarališta, lokale, da dostave Direkciji dokumentaciju koja je sačuvana.
"Pitanje imovine se rešava između tih preduzeća i država sukcesora, najčešće je to država Hrvatska. Cilj je da se napravi registar kako bismo mi kao država mogli da zauzmemo stav kako da im pomognemo u rešavanju tih procesa ", rekao je Vorkapić za Tanjug.
U bivšim republikama ostalo je mnogo imovine srpskih preduzeća, najviše u Hrvatskoj.
Poslednjih decenija sudovi u Hrvatskoj odbijali su tužbene zahteve preduzeća iz Srbije pozivajući se na to da su preuranjeni i da je potrebno zaključiti bilateralni sporazum kojim bi se razradio Aneks G.
"Upućuju ih na korištenje svih pravnih lekova, pa sve do Strazbura. To su skupi procesi i to je način da se firme obeshrabre u ostvarivanju svojih prava", naglasio je Vorkapić.
Ustavni sud u Srbiji zauzeo je stav da se Aneks G direktno primenjuje, što znači da se hrvatskim firmama vraća imovina u Srbiji.
Brojni lokali, ali i druge nepokretnosti već su vraćeni Borovu, Jugoplastici...
"Pravo privatne svojine je neotuđivo pravo i to je stav našeg Ustavnog suda.U Hrvatskoj je preko noći donet zakon kojim je sva imovina prepisana na Hrvatsku", naglasio je Vorkapić.
Veliki problem predstavlja i to što su firme kojima je imovina ostala u bivšim republikama otišle u stečaj, privatizovane.
Procenjuje se da je vrednost imovine preduzeća iz Srbije u Hrvatskoj oko 1,8 milijardi evra.
U Hrvatskoj imovinu potražuju giganti bivše Jugoslavije kao što su Jugobanka, Beobanka, NIS...
Što se tiče Slovenije srpska preduzeća su ostala upisana u zemljišnim knjigama kao vlasnici nepokretnosti, tako da se imovina tamo vraća gotovo bez sudskih sporova.
Hrvati traže podelu imovine,a nisu došli na sastanak
Prvi sastanak o rešavanju pitanja pokretne i nepokretne imovine bivših jugoslovenskih republika, koji je bio zakazan za 13. septembar, odložen je, jer se pozivu iz Beograda nisu odazvale Hrvatska i Makedonija.
Hrvatska čak nije imenovala ni predstavnika u Mešovitoj radnoj grupi, a sastanak Mešovitog komiteta za sprovođenje Aneksa A Sporazuma o sukcesiji nemoguće je održati bez predstavnika svih bivših republika.
Predsednik Međuresorne radne grupe za Aneks A(pokretne i nepokretne imovine) Sporazuma o sukcesiji, Jovan Vorkapić kaže da se sve odluke donose konsenzusom, tako da nema svrhe održavati nepotpun sastanak.
"Pozvaćemo ih ponovo da razgovaramo", rekao je Vorkapić za Tanjug, ali nije mogao da precizira kada.
Tema sastanka trebalo je da bude imovina bivših republika, odnosno imovina preduzeća, fondova, raznih ustanova koje su imale odmarališta, lokale, ali i drugu imovinu.
Imovina bivše SFRJ je rešena i po Sporazumu o sukcesiji ostaje članici na čijoj teritoriji se nalazi.
Pročitajte OVDE kakav je to pakleni plan otkrila CIA.
Izvor: Tanjug
