Гласање о тачкама дневног реда представљало би кршење процедуре у УН, која предвиђа да актуелни председавајући СБ (у фебруару је то Екваторијална Гвинеја) предложи дневни ред и да се онда о њему договоре сталне и несталне чланице овог тела без могућности улагања вета. Када је Лондон, у августу прошле године, одлучио да се Косово, после 19 година, не стави на дневни ред, Русија није тражила да се о томе гласа. Уколико би до гласања ипак дошло, велика је шанса да би сталне чланице, САД, Велика Британија и Француска, путем вета спречиле стављање расправе о извештају генералног секретара УН-а на дневни ред.
У сличној ситуацији као Екваторијална Гвинеја нашла се прошлог новембра и Кина. И тада се у Београду страховало да Пекинг неће успети у намери да врати питање Косова на дневни ред седнице Савета безбедности. Нова седница СБ иначе долази у тренутку када Београд најављује нова повлачења признања, што изазива револт Приштине, али и њених западних савезника. Бивши амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић каже да су у овом тренутку изгледи Косова за пријем у Унеско мањи него 2017. године, када су повукли свој захтев због недовољне подршке чланица ове организације.
Бивши министар спољних послова Србије Владислав Јовановић каже да морају да се похвале сви они који су допринели да се број земаља које су признале Косово спусти за тринаест. „То скоро да није забележено у најновијој историји – да такав ланац повлачења признања крене за земљу која претендује на независност. То је понижење и за оне који су је признали. Ово је значајно и психолошки и политички, јер су они научили да иду само напред. И намеравали су да то приведу крају већ ове или идуће године, а нас притискају да на то пристанемо”, каже Јовановић.
Чињеница је, како каже, да они сада одједанпут виде да то „тесто” као живо одједанпут почиње да им се измиче из руку. Јер већ неколико година их ниједна земља није признала, само имамо негативан процес. „То је, вероватно, наљутило и ове наше Албанце у Приштини и навело их да се, поред покушаја да уђу у Интерпол, одлуче и на одмазду у виду санкција, али уз ’кување’ Америке. И она је била понижена и онда је рекла ’хајде, ударите их по џепу’”, сматра Јовановић. Он истиче да би било добро да и неке веће земље, попут Египта, повуку признање. Али, он се још држи неизјашњиво, то је исламска солидарност, од исламских земаља то теже можемо да очекујемо.
Саговорник каже и да би психолошки било значајно када би број земаља које су признале Косово пао на мање од половине чланица УН-а, јер Албанци не би могли од тога да праве политичко оружје, причајући да их је признало више од половине УН. „Време је наш савезник због изненађујућих тамних облака који се надвијају на европском и светском политичком небу. Никад не знамо да ли ће поново да се појави талас миграција, овог пута много већи и бржи, из Африке и са Блиског истока, и да ли ће ове терористичке организације да пређу на неки нови, још масовнији и подмуклији начин деловања. И Косово би могло да буде злоупотребљено од стране ислама и Запад би почео да се окреће ка нама. И онда би Америка била спремна да драстично повећа цену, која би онда сигурно укључивала далеко већи део Косова од онога што сад нуде”, мишљења је Јовановић.
Професор Факултета политичких наука Иво Висковић, међутим, сматра да се и поред неке тежине коју имају повлачења признања, томе ипак придаје превелики значај. „Свакако је битно показати јавности Косова да они нису тако моћни као што се обично представљају и да подршка њима није безусловна и бескрајна. Може се појавити један број играча који се прелива на другу страну”, каже Висковић. На питање да ли су повлачења пољуљала позицију Приштине, он одговара негативно. „Они мисле да је ово активност Србије која штети дијалогу, односно разговорима. До преговора још нисмо стигли, ово су само разговори. Дакле, дошли смо у ситуацију да ово поткопава дијалог, као што су и они то исто радили тражећи признања”, каже Висковић.
Шешељ подржао Мадура. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
