Кнајслова је на конференцији за штампу, на којој је резимирала спољнополитичку актвност Аустрије у прошлој години, изразила задовољство што су за време председавања Аустрије ЕУ отворена нова поглавља у приступним преговорима Србије и Црне Горе.
Међутим, истакла је да није било лако придобити подршку за европску перспективу земаља Југоисточне Европе, као што су Србија или Албанија, и друге, у Хагу или Паризу.
"Умор који је присутан већ је познат. Лично сам осетила у разговорима које сам водила од пролећа да су код мојих партнера у западноевропским земљама избори за Европски парламент били веома близу. Нама је тај регион географски, историјски и људски ближи, што није случај за Холандију или Француску", рекла је.
Она је подвукла да је веома тешко уверити Холанђане и Французе да је Југоисточна Европа део Европе.
"Ја никада не говорим о Западном Балкану, јер не волим ту реч, која је вештачки појам. Поред тога Балкан се схвата негативно изузев ако је реч о храни. Политички има негативну конотацију. Доследно говорим о Југоисточној Европи и за мене је Музеј савремене уметности у Београду део Европе, за мене је Филхармонија Сарајева део Европе. Осећам се можда приврженија том региону на основу географског положаја него неко, на пример, у Белфасту", објаснила је Кнајслова.
Додала је и да њено "европско-политичко срце" јасно каже да се не може Југоисточна Европа оставити по страни у вакууму, али истовремено и разуме да у Холандији или Француској постоје другачија виђења. Зато је апелована на француског и холандског колегу да се присете прошлости.
"Били сте они који су геополитички увек размишљали у већим категоријама. Подсетила бих на Митерана 80-тих година. Нико тада није желео земље Медитерана, које су непосредно изашле из војних дикататура. Французи су били ти који су их увели у ЕУ, они су били ти који су се трудили и око Румуније. Неопходно је увек применити ону праксу која већ постоји", поручила је Кнајслова.
Прочитајте ОВДЕ како је то Трамп унаказио Тачија.
Извор: Танјуг
