Желим да изнесем чињенице и говорим о јавној хајци на човека, која лако може да прерасте у трагедију. Јевтић је осуђен за кривично дело „недозвољене полне радње над немоћним лицем“, а не за педофилију, за коју му није суђено, не за силовање.

Како наовди Србљановић Јевтићу је суђено јер је имао недозвољени полни контакт са младићем, од 16 година каже Србљановић (док младић у видео снимку тврди да је имао 14) и за то је Јевтовић најпре добио 10 месеци кућног затвора. Тужилац, у средини у којој је хомосексуални однос на злом гласу, у којој, према сопственом сведочењу, оштећени младић трпи хомофобне испаде, осуде средине и одбацивање због сумње да је геј, није био задовољан пресудом и жалио се. Казна је тако, под притиском таблоида, мржње и нетрпељивости средине, преиначена у безусловни затвор.

Крива десница, велика завера Левијатана и свађа са Фејсбук коментарима

У наставку колумне Србљановић се свађа и са Фејсбук коментарима ша наводи: И то је таблоидима и десничарским организацијама мало. Они хоће још већу казну и настављају да воде свој процес у јавности, заснован на мучним оптужбама и неистинама, стварају атмосферу хајке у којој се, потпуно отворено, позива на смрт Горана Јевтића. Оштећени младић је, са бахатим вођама параполицијске организације Левијатан, наступио на мрежама, у некој врсти навођене видео-исповести која највише подсећа на снимке талаца са отмичарима, који су приморани да говоре оно што им је суфлирано да кажу. Левијатан је позвао јавност да „болесник, злостављач, педофил, силоватељ, злотвор, наказа, смеће, смрад и педерчина“ Горан Јевтић не прође са тако „благом“ казном.

У застрашујућем наступу Левијатана, који прети речима „Ми тек долазимо“, младић је слагао да је, када је кривично дело учињено, имао 14 година и рекао да би „волео да је (Јевтића) видео на улици, а да би се то другачије завршило“. То је био знак коментаторима да, под пуним именима и презименима, почну да објављују позиве на убиство Јевтића и они се данима такмиче у фантазијама шта би све отворено урадили „педофилу и силоватељу“ (мада, у ствари, „педеру“) Јевтићу „ја бих га заклала“, „кастрација одмах“, „разапети га“, „на ломачу с њим“, „пресудити му голим рукама“, „то све треба поубијати“, „демону треба пресудити“, „убити глумца, маму му ј*бем, ја ћу да платим не кошта много“ само су неки од њих.

Јевтовић жртва

Није необична ова количина позива на убиство, није необично ни то што се они који прете Јевтићу осећају толико безбедним, да своје психопатске покличе не објављују анонимно, јер створена је таква атмосфера да је Јевтић заслужио мучење и смрт под најгорим околностима. Истовремено, група Левијатан, а вероватно и бројни таблоиди, одлично знају шта раде, ова хајка ствара услове под којим Јевтић треба да издржава затворску казну: лажно означен као педофил и силоватељ, а пре свега жигосан као хомосексуалац, Јевтић у затвору сада заиста може да дочека смрт да то никога не изненади. „Сваки педер је поремећен и болестан, и са њима треба по кратком поступку.“каже за Јевтића један поштовалац Левијатана. Други додаје: „Треба га убити, али ладно и то у затвору, згазити га док не издахне“, а последњи правилно закључује: „Растргли би га затвореници као и сваког педофила, зато је добио кућни притвор.“ И ту се крије разлог поништења пресуде којом Јевтић од кућног добио „затворски“затвор: баш да би га затвореници растргли, „као сваког педофила“.

Да ли смо ми то тренутно неми сведоци припреманог кривичног дела, убиства у најави Горана Јевтића, да ли ми мислимо да је то нормално или да нас се не тиче? Да ли мислимо да и осуђени за кривично дело има право на живот и на казну која није неуобичајено сурова? Да ли верујемо у речи Левијатана – да они тек долазе, а пошто још нису закуцали баш на моја врата, онда – немам ја ништа с тим. Неће мене. Ја нисам силоватељ и педофил. Ок, слажем се. Али, није ни Горан Јефтић.

Закључује Србљановић у својој одбрани човека који је осуђен за недозвољена полне радње над немоћним малолетним лицем.

Који велики српски пријатељ је добио Нобелову награду, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц