У Северној Македонији и Албанији влада разочарање. То је разумљиво. Према мишљењу Европске комисије, Европског парламента и председника Европског савета Доналда Туска, обе земље западног Балкана су испуниле услове за почетак преговора са ЕУ.
Од 2003. се њима и осталим балканским земљама у изглед ставља приступ ЕУ. Северна Македонија услове испуњава још од 2009, а Албанија од прошле године. Након што је Скопље решило спор са Атином око имена, Македонци су веровали да ће на овом самиту ЕУ коначно добити зелено светло за почетак преговора, пише "Дојче веле".
То изричито одбија само један европски лидер – француски председник Емануел Макрон. Још двоје, холандски премијер и данска премијерка, сакрили су се иза Макрона и одбили разговоре с Албанијом.
Макронов неразумни вето увалио је Европску унију у двоструку кризу веродостојности – једну на Балкану, другу у самом Бриселу.
Колико вреде обећања ЕУ ако не буду испуњена ни након реформи и напора кандидата? Зашто стручњаци Европске комисије, која зна да буде критична, годинама проверавају кандидате ако је на крају довољно „не“ из Париза да бројне резултате провере учини безвредним?
Будућа председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која заговара примање балканских држава, имаће великих потешкоћа с француским отпором.
Ту не помаже то што јој је Макрон најпре омогућио да дође на тај положај – јер сада је увређен што је пропала његова кандидаткиња за Европску комисију. Макрон је љут на Брисел. Није помогло ни уверавање канцеларке Ангеле Меркел која и сама заговара проширење ЕУ.
Веродостојност ЕУ и последице у балканским земљама – фрустрација и пад спремности на реформе – француском председнику очито нису толико важне као унутрашњи аргументи које износи.
Наравно да му за вратом седи десно-популистичка опозиција која не жели више досељеника у Француској те ионако брбља против Европске уније. Али, због тога сигурно не би требало поткопавати заједничку политику ЕУ.
И у Немачкој десни популисти критикују настојања око проширења ЕУ. Канцеларку то, међутим, до сада није занимало.
Шупаљ је Макронов аргумент да Албанија не може да отпочне преговоре јер много Албанаца тражи азил у Француској. У Француској су прошле године азил добила тачно 74 Албанца. Осталих 8.000 су зацело економски мигранти и могу бити депортовани.
Пре је питање зашто је економско стање у Албанији тако рђаво да тако много људи одлази из земље. Приступни процес, који би могао да потраје десет година и више, могао би да се искористи да се та земља економски ојача и приближи стандардима ЕУ.
Албанија и Северна Македонија не би сутра приступиле Европској унији и не би одмах за њих важила слобода кретања радне снаге. Ствар је управо обрнута.
ЕУ је без сумње извукла поуку из приступних преговора с Бугарском, Румунијом, али и Турском. Данас је процес много сложенији и строжи. Даље промене тог процеса, које француски председник с правом захтева, могу да се догоде и за време преговора, а не пре њих.
Приступни процес никад није био крута провера већ увек даје могућност да се реагује на стање у кандидатским земљама. Најбољи пример за то су преговори с Турском који трају већ 14 година, а који су због аутократског понашања председника Ердогана практично замрзнути.
Без перспективе да ће једнога дана бити део ЕУ угрожен је мир између балканских земаља. Утицај Русије, Кине па и Турске могао би да порасте. Тешко да француски председник то жели.
Аргументи Француске су слаби. Макрон би требало да размотри свој вето, осим ако и сам не жели да буде популиста. Следећа прилика је самит ЕУ у децембру.
Пред британским премијером је тешко гласање, а могућ је и други референдум о Брегзиту! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
