Јасне су ми политичке и геостратешке констелације данас у свету, али мислим да би било доста лудо да споразум Србије и Русије којим се обнавља нуклеарна сарадња крене у неком другом, непредвиђеном и опасном смеру – оцењује Драгомир Бонџић, виши научни сарадник Института за савремену историју, вест да су Србија и Русија обновиле нуклеарну сарадњу, потписивањем споразума о изградњи нуклеарног центра.
Саговорник Данаса истиче да из тог споразума не би смело ништа друго да произађе осим онога што је у споразуму наведено, јер је, понавља он, Србија потписница и под контролом најрелевантнијих међународних институција које се баве атомском енергијом у свету данас.
– То је, колико сам имао прилике да видим, скоро исти споразум који је Совјетски Савез потписао са Југославијом још 1955. године. Врло су сличне одреднице и ту нема ничега спорног. Једино ново је у вези са дигитализацијом процеса, а то је нормално јер је дигитализација нова ствар. Рекао бих је тај споразум врло позитивна ствар, са научне тачке гледишта. Извесно је да власти то користе за пропагандне сврхе, јер је реч о споразуму који се потписује на државном нивоу – истиче саговорник.
Он понавља да су међународни надзори присутни и у Винчи и на свим местима где има и назнака о овом начину производње енергије, тако да је врло тешко замислити да би могло да дође до евентуалних злоупотреба, односно пута који би био у нескладу са правилима агенције за контролу атомске енергије.
Владимир Радојичић из Иницијативе Не да(ви)мо Београд каже за Данас да је споразум који је Србија потписала са Русијом, о изградњи нуклеарног центра, вероватно само увод у изградњу нуклеарне централе.
– Србија има мораторијум на изградњу нуклеарних електрана још од средине 80-их година прошлог века. Није јасно да ли је истекао и надамо се да ће Србија да се држи правне снаге овог мораторијума. Разуме се да нуклеарне централе и такав начин производње енергије није пут којим би Србија требало да иде. Пре свега, после свих катастрофа које су задесиле многе државе, од Чернобиља, Јапана, па надаље. То може имати далекосежне последице, не само по Србију већ и ширу област која превазилази границе наше државе – истиче Радојичић.
У вези са овим споразумом Русије и Србије о изградњи нуклеарног центра, сматра саговорник Данаса, требало би проверити да ли су узете у обзир све европске регулативе и прописи.
– Бугарска је, рецимо, пре пар година, хтела да реактивира, исто у договору са Русијом, нуклеарку, па јој је Европска унија „лупила“ забрану на то. Дакле, питање је колико је овај споразум у складу са европским директивама. То ћемо тек видети – наводи Владимир Радојичић.
Руси ушли у Кобане! Како су Сиријци поздравили улазак Путинових војника у стратешки важан град погледајте ОВДЕ.
Извор: Данас
