Пише: Мирослав Паровић
У контексту летњих избора говори се јер наводно тада цела опозиција, заједно са бирачима, иде на море, док сироти напредњаци седе у кућама и онда ће они сами да изађу и гласају. Наравно, то је подгревање стереотипа, а права истина је да су у ових четрнаест година управо напредњаци постали богатији део становништва и да они иду на скупе аранжмане и луксузна летовања.
Међутим, када је већ Вучић, уз здушну помоћ разних корисних идиота, развио причу о летњим изборима како би покрио аферу са камионџијама у Америци, припреме НАТО вежбе, као и пад Орбана са власти, онда не видим разлог да у игру не уведемо и још неке могуће датуме. Наиме, по аналогији да се за датум избора користи црквени календар и бира велики светац, не видим зашто они који имају задатак да залуђују народ не убаце као могућност и Крстовдан.
Рецимо, када би избори били тада, морали би да буду расписани у августу, а тада је много више људи на одморима, што би у многоме отежало кампању у њеном централном делу. Такође, датум може бити и Митровдан, па таман да нам Вучић на дан хајдучког састанка саопшти да се видимо када буде хајдучки растанак. Даље, постоји и та могућност да нам за Никољдан саопшти да ћемо на изборе на Дан заљубљених или на Светог Трифуна наредне године, па таман да се разреши да ли су Срби више заљубљени или више виноградари.
Узгред, мени је потпуно нејасно да јавност већ годинама наседа на исти пропагандни трик. Рецимо, Вучић је читаву 2021. годину покрио лицитирањем са датумима ванредних избора и тиме потпуно прекрио СКY преписке у којима се спомињало и хапшење Беливуковог клана. На крају је изборе одржао у априлу 2022. године, када су ефекти те афере већ избледели у јавности. И након пада надстрешнице једна од његових стратегија била је да одмах наметне причу о изборима, што смо тада, срећом, сви заједно спречили, међутим сада је, нажалост, та прича поново прошла и то му даје иницијативу и могућност да диктира темпо.
Баш из тог разлога неопходно је моментално изаћи из његове матрице. Иницијативу и фактор изненађења морамо имати ми, а не он. Отуда апелујем на опозициону јавност да се не пеца на његове удице, већ да свако, колико је у могућности, у свом окружењу окреће људе истини, указујући свакодневно на сву погубност ове власти.
Такође, сви ми који смо активно у политици, а ту пре свега мислим на оне који директно и индиректно воде студентски покрет, не смемо бити у позицији да прихватамо Вучићеву игру ни око датума ни око изборних услова. Он је већ сада почео да намеће тезу да ће на изборе наводно изаћи 73% гласача, односно око 4.800.000 грађана. То би било лепо, али није баш реално, јер је, заједно са Црном Гором, на изборима септембра 2000. гласало 4.900.000 људи и то је највећа забележена излазност у овом веку, а тада нас је у држави било скоро милион више.
Циљ ове приче је други – он ту тезу намеће да би себи повећао могућност крађе, а то даље значи да већ сада у изборној ноћи можемо рачунати на то да ће прогласити победу, колико год гласова буде против њега.
Отуда је неопходно са наше стране послати поруку да нећемо учествовати у његовој намештеној игри и да постоји могућност да у сред изборног процеса (када год он да буде) читава опозиција напусти све и пређе у активни бојкот. Такође, јавност већ сада треба припремити за то да је изборна ноћ важна колико и изборни дан и да се не сме дозволити да Вучић има завршну реч, као и да ни по коју цену не сме да се деси сценарио са недавних локалних избора, у којима су опозиционе листе мирно прихватиле резултате избора.
На крају, потпуно је неважно хоће ли избори бити на Видовдан, Петровдан, Крстовдан или Митровдан. Тај дан када избори буду и када ово зло оде, постаће црвено слово.
Како је Петер Мађар у првом разговору са Фицом понизио Словачку сазнајте ОВДЕ.
Извор: Данас
