Напротив, тамошњи медији помно су испратили тај догађај. Тако, на пример, Еxпресс пише да је "моћни С-400 велики сан Србије", али да је "питање колико новца је на располагању".
Ипак, у тексту се наводи да "нема дилеме да би се с Москвом могло разговарати о куповини система С-400. Србија у том случају не би била прва земља која би овај систем увела у своје оружане снаге, док би Русија осим новца добила још чвршће упориште на Балкану, али и послала прилично јасну политичку поруку".
Еxпресс упозорава да је "пракса да сиситем кратког домета попут Панцира С служи и за заштиту система дугог домета" и да је "можда ово само први корак у дугорочним плановима јачања српских артиљеријско-ракетних јединица за противваздушна деловања".
Слична прича појавила се и пре две године, пише Еxпресс, када је Дмитриј Шугајев, шеф руске Федералне службе за војнотехничку сарадњу, казао:
- Српски партнери тренутно показују интерес за испоруку батаљона С-300. То је нешто о чему тренутно разговарамо.
Иначе, ракетни систем С-300 је одбрамбени систем ракета земља-ваздух који може погађати балистичке ракете кратког и средњег домета, крстареће пројектиле као и тактичке и стратешке војне летелице. Иако је ово наоружање помало већ застарело, његова цена није мала за српске прилике. Иран је платио чак 160 милиона долара за С-300ПМУ-1 који укључује само једну батерију - шест лансера, 48 ракета, командна, радарска и помоћна возила.
Према мишљењу војног коментатора Мирослава Лазанског Србији су потребна два одељења с укупно 12 лансера.
- То значи да би нас куповина С-300 коштала чак милијарду и по долара, а то није реална прича. Такође, треба имати на уму да је то помало застарели ракетни систем - рекао је скептични Лазански.
Питање спремности Србије да плати овакво наоружање поставио је већ пре две године и вицепремијер Рогозин који је рекао да су у српском фокусу знатно јефтинији и скромнији системи.
- Србију пуно више занима стварање мреже противваздушне одбране за потребе борбе из близине и за ту сврху ми имамо 'торове' и 'букове', наоружање за борбу из близине и на средњу удаљеност. Што се тиче С-300 и С-400, они су за борбу на велику удаљеност. Тако да ће зависити од прорачуна колико је српска влада спремна потрошити - казао је Рогозин.
С-300, зависно од ракета којима је опремљен, може имати теоретски домет од чак 300 километара. С-400, како му и име говори, има максимални домет од неких 400 километара. Панцир, већ коришћен у Сирији, показао се као адекватан у рушењу дронова, пише хрватски Еxpress.
Ова компанија ће бити задужена за заштиту највећих тајни! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Информер
