Ко­ли­ко ве­жби су Ср­би­ја и НА­ТО има­ли до­сад и ка­ко оце­њу­је­те на­шу до­са­да­шњу са­ра­д­њу?

- Ве­жбе су са­мо врх ле­де­ног бре­га у са­ра­д­њи из­ме­ђу НА­ТО и Ср­би­је по­што се по пи­та­њу пра­к­ти­ч­не са­ра­д­ње де­ша­ва мно­го то­га што се на пр­ви по­глед не ви­ди. Са­ра­д­ња из­ме­ђу Ср­би­је, као зе­мље пар­т­не­ра, и НА­ТО је на ви­со­ком ни­воу, при че­му НА­ТО у пот­пу­нос­ти по­шту­је политику во­ј­не неу­трал­нос­ти Ср­би­је. От­ка­ко се Ср­би­ја 2006. при­джила про­гра­му Пар­т­не­р­ство за мир и Са­ве­ту евроа­тлан­т­ског пар­т­не­р­ства, ура­ди­ли смо мно­го то­га за­јед­но. Ми­слим да су љу­ди у Ср­би­ји ви­де­ли ко­ли­ко се до­бро сла­жу ге­не­рал­ни се­кре­тар Је­нс Сто­л­те­н­бе­рг и пред­сед­ник Ср­би­је Але­к­сан­дар Ву­чић, ка­ко уна­пре­ђу­ју по­ли­ти­ч­ки ди­ја­лог и од­но­се из­ме­ђу НА­ТО и Ср­би­је на пра­к­ти­ч­ном ни­воу. НА­ТО са ср­п­ским ко­ле­га­ма ра­ди на уни­шта­ва­њу опа­сног за­ста­ре­лог нао­ру­жа­ња и спро­вео је ве­ли­ки број нау­ч­них про­је­ка­та. Та­ко­ђе, Ср­би­ја је 2018. ве­ли­кодушно би­ла до­ма­ћин две ва­жне ве­жбе: "РЕ­Г­ЕX 18", ко­ји је по­мо­гао Ср­би­ји у при­пре­ма­ма за нео­ме­та­но уче­шће у ме­ђу­на­род­ним ми­ров­ним опе­ра­ци­ја­ма под окри­љем УН, и "СР­Б­И­ЈА 18", ко­ја је има­ла за ци­љ да по­мо­г­не др­жа­ва­ма да се ефика­сни­је суо­ча­ва­ју са ва­н­ред­ним си­туа­ци­ја­ма као што су по­пла­ве, по­жа­ри и зе­мљо­тре­си.

Ка­да је у пи­та­њу са­ра­д­ња из­ме­ђу НА­ТО и Ср­би­је, њу бих оце­нио као обос­тра­но ко­ри­сну, пра­к­ти­ч­ну, кро­је­ну пре­ма по­тре­ба­ма и же­ља­ма Срби­је. Кроз на­ше пар­т­не­р­ство пру­жа­мо обу­ке за офи­ци­ре Вој­ске Срби­је. Они по­се­ћу­ју зе­мље НА­ТО и та­мо по­ха­ђа­ју обу­ке. Ме­ђу­соб­но ра­з­ме­њу­је­мо је­ди­ни­це, има­мо за­јед­ни­ч­ке ве­жбе, де­ли­мо на­ј­бо­ље пра­к­се и искуства, а НА­ТО по­ма­же Ср­би­ји у изгра­д­њи ка­па­ци­те­та за успе­шно уче­шће у му­л­ти­на­цио­нал­ним опе­ра­ци­ја­ма. С дру­ге стра­не, и Ср­би­ја по­ма­же НА­ТО. На при­мер, во­ј­ни ме­ди­цински ти­мо­ви из Ср­би­је су на­да­ле­ко по­зна­ти у све­ту по свом зна­њу и стру­ч­нос­ти. Баш због то­га они су по­ма­га­ли НА­ТО на обу­ци ти­мо­ва во­ј­них ле­ка­ра Ира­ка. Ми кон­ти­нуи­ра­но учи­мо јед­ни од дру­гих.

Мо­же ли Ср­би­ја да са­чу­ва неу­трал­ност и оста­не ван свих во­ј­них са­ве­за?

- Мо­ја по­ру­ка је ја­сна: НА­ТО у пот­пу­нос­ти по­шту­је Ср­би­ју, ње­ну неу­трал­ност и Ср­би­ја је ва­жан и це­њен пар­т­нер НА­ТО. По­шту­је­мо пра­во сва­ке су­ве­ре­не др­жа­ве да одлу­чу­је о со­п­стве­ној бу­ду­ћ­нос­ти без при­си­ле и ичи­јег ме­ша­ња би­ло да она одлу­чи да се уч­ла­ни у НА­ТО или не. У пот­пу­нос­ти по­шту­је­мо пра­во Ср­би­је да до­но­си со­п­стве­не одлу­ке и то се неће про­ме­ни­ти. По­на­вљам, НА­ТО по­шту­је пра­во Ср­би­је да би­ра са­ма свој пут и ни­ко не сме да је при­си­ља­ва или се ме­ша у ње­но одлу­чи­ва­ње. Ово је фу­н­да­мен­тал­ни и кљу­ч­ни при­н­цип за НА­ТО. На Ср­би­ји је да де­фи­ни­ше ка­ко же­ли да во­ди спо­љ­ну по­ли­ти­ку. Ср­би­ја има сва­ко пра­во да би­ра со­п­стве­ни пут, као и сви ње­ни су­се­ди. Ми то по­шту­је­мо. Не наме­ће­мо ни­шта сво­јим пар­т­не­ри­ма. Ср­би­ја у ко­јој вла­да бла­гос­та­ње, ко­ја је еко­но­м­ски ја­ка пре­ду­слов је за мир и ста­би­л­ност у ре­гио­ну и дра­го нам је што је Ср­би­ја на пу­ту раста и ко­н­стан­т­ног уна­пре­ђе­ња.

Кад при­ча­мо о НА­ТО и о то­ме да ли је мо­гу­ће оста­ти во­ј­но неу­тра­лан и са­ра­ђи­ва­ти са на­ма, при­ме­ри као што су Ау­стри­ја, Швед­ска, Фин­ска, као и неу­трал­на Шва­ј­ца­р­ска, по­ка­зују да је мо­гу­ће би­ти во­ј­но неу­тра­лан и има­ти пар­т­не­р­ство са НА­ТО. Пар­т­не­р­ство из­ме­ђу НА­ТО и Ср­би­је је до­бро за Ср­би­ју, до­бро за за­па­д­ни Ба­л­кан и до­бро за НАТО.

Да ли ути­цај Ру­си­је у Ср­би­ји сме­та НА­ТО и за­што зва­ни­ч­ни­ци САД често ка­ра­к­те­ри­шу тај ути­цај као лош?

- У пот­пу­нос­ти по­шту­је­мо пра­во Ср­би­је да би­ра свој пут и фо­р­му­ли­ше спо­љ­ну по­ли­ти­ку. Са­мо од Ср­би­је за­ви­си ка­ко она же­ли да во­ди спо­љ­ну по­ли­ти­ку. Ми у пот­пу­нос­ти по­штује­мо избо­ре сво­јих пар­т­не­ра и одлу­ке ко­је Ср­би­ја до­но­си или же­ли да до­не­се. Же­лим да ка­жем ја­сно: НА­ТО не тра­жи чла­ни­це и не фо­р­си­ра ни­ко­га да се уч­ла­ни.

Што се ти­че дру­гог де­ла ва­шег пи­та­ња, мо­рам да на­по­ме­нем да сам ја зва­ни­ч­ник НА­ТО, а не зва­ни­ч­ник САД. Је­ди­но што мо­гу да ка­жем је­сте да Ср­би­ја одлу­чу­је ка­ко и у ко­јој мери же­ли да са­ра­ђу­је са Ру­си­јом или би­ло ко­јом дру­гом зе­мљом. Же­ли­мо да зе­мље у ре­гио­ну има­ју мо­гу­ћ­ност да до­но­се не­за­ви­сне по­ли­ти­ч­ке одлу­ке, у ком год сме­ру оне би­ле, и да ти­ме са­чу­ва­ју по­ли­ти­ч­ку не­за­ви­сност и пот­пун ин­те­гри­тет без ме­ша­ња спо­љ­них фа­к­то­ра.

Же­лим да на­гла­сим да из пе­р­спе­к­ти­ве НА­ТО не пос­то­ји ко­н­фли­кт из­ме­ђу до­брих од­но­са са НА­ТО и до­брих од­но­са са Ру­си­јом. Не на­ме­ће­мо ни­шта сво­јим пар­т­не­ри­ма. Во­ј­на неутрал­ност ни­је у ко­н­фли­к­ту са са­ра­д­њом са НА­ТО.

За­што НА­ТО не ну­ди Ср­би­ји сво­је нао­ру­жа­ње по по­во­љ­ним усло­ви­ма, као Ру­си­ја?

- НА­ТО је са­вез ко­ји чи­ни 29 де­мо­крат­ских зе­ма­ља. НА­ТО не­ма сво­ју вој­ску, НА­ТО не­ма сво­је нао­ру­жа­ње ни­ти про­да­је или ку­пу­је ору­ж­је - то ра­де зе­мље чла­ни­це. НА­ТО је Итали­ја, мо­ја до­мо­ви­на, НА­ТО је Фра­н­цу­ска, чи­ји је пред­сед­ник не­дав­но по­се­тио Ср­би­ју, НА­ТО је Но­р­ве­шка, ода­кле до­ла­зи наш ге­не­рал­ни се­кре­тар Је­нс Сто­л­те­н­бе­рг, НА­ТО је Гр­ч­ка, где ве­ћи­на Ср­ба ле­ту­је са де­цом, НА­ТО су Ма­ђа­р­ска, Сло­ва­ч­ка и све дру­ге чла­ни­це. На би­ла­те­рал­ном ни­воу мно­го ства­ри се де­ша­ва из­ме­ђу Ср­би­је и 29 чла­ни­ца НА­ТО, од ко­јих су не­ке и чла­ни­це ЕУ. Ове зе­мље мно­го до­ни­ра­ју и ула­жу у Ср­би­ју би­ло да је то кроз по­ве­ри­ла­ч­ке фо­н­до­ве НА­ТО или фо­н­до­ве ЕУ или на искљу­чи­во би­ла­те­рал­ном ни­воу, кроз еко­но­м­ску са­ра­д­њу, ди­ре­к­т­не ин­ве­сти­ци­је и сли­ч­но. По­ред то­га, НА­ТО ула­же у Ср­би­ју кроз ра­зне про­је­к­те за­сно­ва­не на спо­ра­зу­му о са­ра­д­њи у обла­сти ло­ги­сти­ч­ке по­др­шке из­ме­ђу Ср­би­је и Аге­н­ци­је НА­ТО за по­др­шку и на­ба­в­ку (НС­ПА). Овај спо­ра­зум успос­та­вља на­чи­не на ко­је Ср­би­ја спро­во­ди пра­к­ти­ч­не про­је­к­те у обла­сти де­ми­ли­та­ри­за­ци­је, транфо­р­ма­ци­је од­бра­не и изгра­д­ње ка­па­ци­те­та, та­ко што омо­гу­ћа­ва по­је­ди­на­ч­ним чла­ни­ца­ма и пар­т­не­ри­ма НА­ТО да кроз по­ве­ри­ла­ч­ке фо­н­до­ве пру­жа­ју сред­ства Ср­би­ји.

Да ли је Кфор спо­со­бан да за­шти­ти Ср­бе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­н­кре­т­но да их за­шти­ти од на­па­да Ал­ба­на­ца по­пут не­дав­ног на­па­да на ср­п­ског де­ча­ка бли­зу мос­та ко­ји де­ли се­ве­р­ни, ср­п­ски, и ју­жни, ал­бан­ски, део Ми­тро­ви­це?

- НА­ТО оштро осу­ђу­је сва­ки облик на­си­ља. Без­бед­ност свих љу­ди на Ко­со­ву је од кљу­ч­не ва­жнос­ти за НА­ТО. НА­ТО је на Ко­со­ву при­су­тан у ви­ду на­ше ми­си­је Кфор, пре­ма ја­сном ме­ђу­на­род­ном УН ман­да­ту. Ту смо да обез­бе­ди­мо ста­би­л­ност, мир и да шти­ти­мо све за­јед­ни­це на Ко­со­ву, укљу­чу­ју­ћи и Ср­бе. Схва­та­мо свој по­сао вео­ма озби­љ­но. Кфор је у потпу­нос­ти по­све­ћен ми­си­ји и ура­ди­ће све што је нео­п­ход­но да се очу­ва без­бед­но и си­гу­р­но окру­же­ње. НА­ТО блис­ко са­ра­ђу­је са Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма, Евро­п­ском уни­јом и дру­гим ме­ђу­на­род­ним ак­те­ри­ма ка­ко би испу­нио ми­си­ју и по­др­жао ра­звој ста­би­л­ног и ми­р­ног окру­же­ња.

Жи­вот у Бео­гра­ду и ути­сци о Ср­би­ји?

- Бео­град је ди­ван, сја­јан глав­ни град, са ка­фи­ћи­ма ко­ји слу­же еспре­со, ко­ји мо­же да се ме­ри са на­ј­бо­љи­ма у Ри­му. Пун је при­ја­те­љ­ски на­стро­је­них и до­брих љу­ди. Изне­на­ђу­је ме ко­ли­ко љу­ди при­ча мо­јим је­зи­ком, ита­ли­јан­ским. Про­вео сам ско­ро че­ти­ри пре­ле­пе го­ди­не у ва­шем гра­ду и мо­рам ре­ћи да ми је при­ра­стао за ср­це. Жи­ве­ћи у Ср­би­ји са породи­цом, имао сам при­ли­ку да сва­ки дан нау­чим не­што но­во о бо­га­тој ку­л­ту­ри и тра­ди­ци­ји ове зе­мље и имао то за­до­во­љ­ство да иску­сим пра­во ср­п­ско гос­то­при­м­ство, ва­шу дру­же­љу­би­вост, тра­ди­ци­ју и ви­дим ле­по­ту са­ме зе­мље. То­ком вре­ме­на ко­је сам про­вео у Бео­гра­ду, ра­де­ћи и жи­ве­ћи ме­ђу Ср­би­ма, по­чео сам да вас ра­зу­мем, пре­по­зна­јем ваш сен­зи­би­ли­тет и емо­цио­нал­ни од­нос оби­ч­них гра­ђа­на пре­ма НА­ТО. За­то мо­рам да иста­к­нем да, без об­зи­ра на про­шлост, на­кон свих ових го­ди­на, са за­до­во­љ­ством мо­гу да ка­жем да су од­но­си из­ме­ђу Ср­би­је и НА­ТО бо­љи не­го што се чи­не оби­ч­ном чо­ве­ку, а Ср­би­ја има на­ј­ви­ши мо­гу­ћи ни­во са­ра­д­ње са НА­ТО као пар­т­не­р­ска зе­мља у окви­ру про­гра­ма Индиви­дуал­ног ак­цио­ног пла­на пар­т­не­р­ства, та­ко­зва­ног ИП­АП.

О НА­ТО ка­н­це­ла­ри­ји у Бео­гра­ду

- Без об­зи­ра на про­шлост, на­кон ско­ро че­ти­ри го­ди­не про­ве­де­не у Бео­гра­ду на по­зи­ци­ји ше­фа НА­ТО во­ј­не ка­н­це­ла­ри­је за ве­зу, са за­до­во­љ­ством мо­гу да ка­жем да су од­но­си из­ме­ђу Ср­би­је и НА­ТО бо­љи не­го што се чи­ни оби­ч­ном чо­ве­ку. Ср­би­ја пос­та­је све ва­жни­ји пар­т­нер НА­ТО, за­то што и јед­ни и дру­ги би­ра­мо да бу­де­мо пар­т­не­ри. Би­ра­мо да бу­де­мо пар­т­не­ри и за­то смо осно­ва­ли ову ка­н­це­ла­ри­ју пре 13 го­ди­на. Одлу­ч­ни смо да са­ра­ђу­је­мо не за­то што је то ла­ко већ за­то што нас то уна­пре­ђу­је и чи­ни бо­љи­ма, за­то што ће ово пар­т­не­р­ство гра­ди­ти са­ра­д­њу и ја­ча­ти по­ли­ти­ч­ки ди­ја­лог, по­што су мир и ста­би­л­ност осно­ве бла­гос­та­ња, а без­бед­но окру­же­ње за све је је­ди­на бу­ду­ћ­ност ко­ју же­ли­мо да при­хватимо бу­ду­ћ­ност ко­ју не же­ли­мо да одла­же­мо, а ко­ју на­ме­ра­ва­мо да ства­ра­мо уз пу­ну по­др­шку на­шег пар­т­не­ра Ср­би­је. Да­нас, Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја на­пор­ним ра­дом и по­свећеношћу да­је при­мер уна­пре­ђе­ња ми­ра и ста­би­л­нос­ти на за­па­д­ном Ба­л­ка­ну.

Српски официри на добром гласу

- Ср­би­ја је до­мо­ви­на по­но­сне на­ци­је, с офи­ци­ри­ма ко­ји су на до­бром гла­су. Вој­ска Ср­би­је је вео­ма це­ње­на и по­што­ва­на ши­ром све­та. По­ред то­га, мој по­глед на Ср­би­ју обли­ко­ва­ли су и хра­бри ср­п­ски офи­ци­ри ко­ји уче­ству­ју у ми­ров­ним ми­си­ја­ма ши­ром све­та. Они су при­мер ка­ко је кроз по­све­ће­ност и про­фе­сио­на­ли­зам Ср­би­ја пос­та­ла це­ње­ни пар­т­нер који изво­зи мир и ста­би­л­ност. Де­лом ово сма­трам и на­шим успе­хом, за­то што је НА­ТО тај ко­ји обез­бе­ђу­је ак­ти­в­нос­ти за изгра­д­њу ка­па­ци­те­та ко­је омо­гу­ћа­ва­ју Ср­би­ји да дос­ти­г­не ни­во ин­те­ро­пе­ра­би­л­нос­ти ко­ји је нео­п­хо­дан за уче­шће у ми­ров­ним ми­си­ја­ма УН и ЕУ у зе­мља­ма као сто су Цен­трал­ноа­фри­ч­ка Ре­пу­бли­ка, Ли­бан и дру­ге. Не­ке од мо­јих ко­ле­га у НА­ТО ко­је су има­ле ту ча­ст и за­до­во­љ­ство да слу­же за­јед­но са ва­шим офи­ци­ри­ма у овим ми­си­ја­ма има­ју са­мо ре­чи хва­ле за њих.

Која је држава дозволила Приштини да учествује на Генералној скупштини Интерпола прочитајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф