Доказ да је Мартин Борман био агент илумината, а да је Други светски рат био шарада, лежи у чињеници да је он организовао трансфер напредне нацистичке технологије у САД на крају Другог светског рата.
Борман је био агент кабалистичких банкара који су подривали нацистички поредак. Хитлер га је штитио. Обојица су били немачки издајници.
Други светски рат замишљен је да уништи стари светски поредак и отвори пут новом. Илуминати су жртвовали 60 милиона људи свом богу Сотони. Човечанство је сотонистички запоседнуто кабализмом.
Пренос технологије откривен је у књизи Критична маса (1998) Картера Хајдрика. Књига је углавном занемарена због своје непријатне истине. Такође, Хајдрик, пажљив истраживач, није истакао значај својих налаза. Уместо тога, усредсредио се на детаље америчке производње атомске бомбе, Борманова кретања, У-234 итд. не би ли доказао своје сумње.
Резиме Хидрикове књиге:
“Према конвенционално прихваћеној историји, Сједињене Државе су биле прва земља која је изумела атомску бомбу и, као резултат, победила у рату против сила Осовине. Међутим, аутор Хајдрик тврди да америчка влада заправо није била у стању да произведе ни довољно обогаћен уранијум ни механизам прекидача неопходан за потпуно функционалан уређај.
Штавише, каже, Хитлерова Немачка је имала довољно урана за стварање бомбе, али је на крају донела одлуку да није у њеном најбољем интересу да га користи, јер би ризиковала еквивалент од две милијарде долара.
Уместо тога, пише аутор, Немачка је намеравала или да употреби довршену бомбу као снажан елемент у преговорима или да је преда Јапану. Аутор тврди да је Хитлеров заменик Мартин Борман покушао да склопи уговор са Јапаном, али је на крају тајно договорио предају материјала Сједињеним Државама.
Укратко, ова књига тврди да је Америка изгубила трку у наоружању, а без технолошког трансфера Немачке последица би могла да буде моћнији Совјетски Савез.
У овом трећем издању своје књиге Хајдрик се осврће на критике да ако су његове тврдње истините, било би огромних количина остатка неискоришћеног уранијума, иако ниједан није пронађен.
Међутим, он каже да је откривено 126.000 барела, што још више потврђује његову тезу. Хајдрикове теорије су подједнако провокативне колико и прецизне; за разлику од других истраживача, који су се фокусирали на личне извештаје и записе из Националне архиве, он је чешљао евиденцију о производњи уранијума, отпремнице и евиденцију металуршке израде коју су други углавном занемаривали.
Ова књига означава историјску прекретницу о сазнањима о атомској бомби и ниједно будуће истраживање не може занемарити њене убедљиве садржаје.
Реткост у академској литератури – заиста оригинална књига о изузетно важној теми. “
Поред обогаћеног уранијума, U-234 је такође носио планове, делове и особље за израду ракета В-4, млазних авиона Messerschmidt 262, па чак и стратосферски авион Henschell 130. “Пројекат Спајалица”, регрутовање нацистичких научника, био је наставак овог преноса технологије.
Хајдрик каже да је фабрика гума Буна у Аушвицу заправо била маска за обогаћивање уранијума. Потрошила је више електричне енергије од читавог Берлина и никада није производила гуму.
Каже да је Борман подморницом стигао у Шпанију. Читава операција прерушена је у пренос технологије у Јапан. Двојици јапанских морнаричких аташеа на броду било је дозвољено да изврше самоубиство када им је речено право одредиште.
Хајдрик је пронашао архивске доказе који доказују саучесништво САД-а и нациста. САД су биле свесне напретка U-234 и заштитиле су подморницу. Знали су Борманов положај. Он тврди да недостају кључни документи из архиве коју је посетио.
Хајдрик закључује: “Да би поверовали да се велики део акција описаних у овој књизи заправо догодио, треба веровати да је влада Сједињених Држава у неком облику и на неком високом нивоу била у савезу са Мартином Борманом и онима који су били укључени у његово бекство.”
Заиста су и били. Као и спашавање Бормана из Берлина од стране Британаца, трансфер технологије био је покренут као замена за Борманову (и Хитлерову?) безбедност после рата. Борман је све време био “савезнички” агент.
Нацисти су били лажна опозиција. На врху су радили за илуминатске банкаре који контролишу и фашизам и комунизам.
За кабалисте, рат је револуционаран чин јер повећава банкарску снагу и богатство, подрива цивилизацију, убија људе и остварује крајњи циљ: замену Бога – Сотоном.
Колико се тачно налази америчких војника у државама Блиског истока прочитајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
