- Када су српски председник Александар Вучић те премијери Албаније и Северне Македоније, Еди Рама и Зоран Заев, у септембру заједнички формулисали увођење “четири слободе” на Балкану, које већ важе у ЕУ - слободе кретања капитала, робе, услуга и људи - нико није очекивао да ће та иницијатива изазвати сукобе блиских савезника Албаније и Косова.

Срж ове “балканске ЕУ”, прозване “мини шенген” нова је осовина Београд-Тирана, а инсценирањем “историјског помирења Срба и Албанаца” пре три године користи су имали и Вучић и његов албански колега Рама. У том су раздобљу медији у Србији, који су под апсолутном Вучићевом контролом, стварали слику према којој би између Београда и Тиране владала идила када не би сметали косовски Албанци који одбијају да се врате у састав Србије и не пристају на Вучићеве предлоге о замени територија.

Заједничке радне дозволе

У таквим су околностима Вучић, Рама и Заев 10. новембра у Охриду постигли споразум који би требао осигурати путовање између тих земаља само са личним картама, заједничке радне дозволе које ће омогућити рад у све три земље без додатних процедура те скраћење времена за камионе на границама.

- Основна је карактеристика да је овај документ унутрашња жеља, а не под спољним утицајима - рекао је Рама који је најавио да ће се следећи састанак одржати 21. децембра у Драчу, а на том ће састанку бити и представник ЕУ.

Но, одмах се видело да тзв. мини шенген има један велики недостатак, а то је Косово, које је одбило учешће. Разлози су прилично рационални: Србија снажно лобира против косовске независности и досад је десетак азијских и афричких држава повукло признање, а Београд преко заступника Српске листе у Скупштини Косова онемогућава интеграцију косовског севера под власт Приштине.

Уз то, на недавним изборима победила је листа Самоопредјељење Албина Куртија који је, најблаже речено, жестоки противник било каквог попуштања Србији. Курти је - али и сви важнији косовски политичари - одбацио било какав улазак у асоцијацију у којој се налази Србија, па још говорио о укидању границе између Косова и Албаније, а тако радикално одбијање изазвало је реакцију, и то не у Србији него у - Албанији.

Албански премијер Еди Рама узвратио је оптужбом да политичари у Приштини супротстављањем заједничкој иницијативи за стварање балканског “мини шенгена” “због својих унутрашњих политичких интереса” угрожавају спољну политику Албаније. И на томе се није зауставио.

Неколико дана после Рама је изјавио да кандидат за косовског премијера Албин Курти не може размишљати о брисању границе између Албаније и Косова без споразума с другим земљама, уз сугестивно упозорење да се тако нешто не може учинити без пристанка Србије.

Рамина јавна размишљања

- Ако Курти жели да отвори границе, онда се мора сложити са свим државама - изјавио је Рама. Албански премијер је рекао да га руководство у Приштини није питало за мишљење када је одлучило да уведе царине на робу из Србије, али је он ту одлуку искрено подржао, пре свега као акцију која би требало да има политички, а не економски резултат. С Косова нису одговорили, али Рамина јавна размишљања изазвала су приличну констернацију те потврдила како односи између две земље, у којима су Албанци апсолутна већина, нису претерано блиски.

Из Србије скоро свакодневно стижу пропагандна антиалбанска упозорења о плановима за стварање Велике Албаније, али најновији догађаји показали су како се стратешки интереси Албаније и Косова прилично разликују. Барем када се ради о односима са Србијом, с којом Рама покушава да створи услове за дугорочну сарадњу, од чега се Косоварима диже коса на глави.

Према мишљењу некад најпознатијег косовског политичара Азема Влласија, очито је да Србија настоји, па и успева, изазвати раздор између Тиране и Приштине.

- Србија је итекако заинтересована за такав раздор. Србија би хтела једино Албанију признати као државу албанског народа, а Косово као неку недефинисану територију. Зато Вучић стално говори о дијалогу с косовским Албанцима о некаквом компромису, али не дијалогу с представницима Косова као државе. Хтео би неко “решење” без државног статуса Косова, а уз то да се ништа не мења у Уставу Србије у којем се Косово третира као и Војводина, баш онако како су у време Милошевићевог режима ту на силу стрпане.

Ако попустимо на Космету, следи страшан сценарио! Више о томе ОВДЕ.

Извор: jutarnji.hr