Крупан корак у успостављању и разради новчаног система Србије десио се 1873. године, када је за време владавине кнеза, а касније српског краља, Милана Обреновића (1868-1889) донет Закон о ковању српске сребрне монете.
Овај закон је усвојен у Скупштини 29. новембра 1873. године, по старом, односно 12. децембра по новом календару, а кнез Милан га је потврдио већ наредног дана. У складу са овим законом, 1875. године искован је први динар у сребру с ликом кнеза Милана на аверсу, у апоенима од 50 пара, 1 и 2 динара.
Новчани систем, по овом закону, заснивао се на начелима и одредбама Париске новцане конвенције из 1865. године, на основу које је створена Латинска монетарна унија.
Иако Србија формално није приступила Конвенцији, први динар је, сходно њеним одредбама, имао исти садржај сребра, тежину и димензије као и франак, одговарајући сребрни новац Француске и осталих земаља чланица Конвенције.
Значај поменутог закона јесте у томе што се њиме, први пут након средњовековног периода, уводи самосталност новчаног система у земљи, иако је Србија још увек била у формално вазалном односу према отоманској власти, подсећају из Народне банке Србије.
Прва новцанича издата у Србији везује се за почетак рада Привилеговане народне банке Краљевине Србије, који је 2. јула 1884. био обележен издавањем новчанице од 100 динара, плативе у злату, израђене по клиеу за резервну новчаницу од 100 франака Народне банке Белгије.
Серија новчаница која је претходила поменутом издању, штампана 1876. уз сагласност Главне државне благајне Кнежевине Србије, била је намењена финансирању српско-турског рата, али никада није пуштена у оптицај.
Међутим, тек је са издавањем новцанице од 10 динара 1885. године, плативе у сребру, грађанство стекло поверење у папирни новац, чије коришћење од тада, постепеним увођењем у оптицај нових новчаница различитих номиналних вредности, постаје пракса.
Шта је изазвало “златну опсесију” лидера у источној Европи, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
