Тврде да ово присуство и даље говори о претњи ИД и да ће проћи доста времена да регионалне снаге у Сирији могу самостално да ратују. Није јасно на које регионалне снаге се уопште мисли, јер су у овом тренутку америчке трупе усредсређене на врло мало подручје.
Штавише, већ месецима се није говорило о војном присуство САД-а у Сирији, чиме се светска заједница изричито противи, а председник САД-а је инсистирао на томе да је ИД поражен, пише fort-russ.
Ствари се компликују кад чујемо да председник Трамп сада инсистира на томе да се амерички рат против Сирије искључиво односи на нафту и да једини разлог зашто су америчке трупе у Сирији јесте преузимање сиријске нафте уз помоћ америчких нафтних компанија.
Председник Трамп је више пута поновио тај став, упркос званичницима Пентагона који покушавају да воде рат око нечег другог.
Америчке званичнике, осим борбе против тероризма и ширења демократије, мотивишу и нафтни подстицаји. Не би трошили милијарде долара за изградњу војних база у Сирији и ескалирање рата уколико не би схватили да је трошак на неки начин надокнађен.
Основно разумевање историје и економије показује да нова политика и продужавање окупације Сирије има много више везе са обезбеђивањем сталног приступа енергетским ресурсима региона од стране САД-а.
Дизајнирана је да заштити петродоларни систем. Заштита тренутног аранжмана „долар за нафту“ налаже САД-у да контролише и регулише проток природног гаса у региону, и у Европу такође.
То објашњава зашто САД и даље инсистирају на одабиру и упућивању различитих терористичких група на мировне преговоре; више није пожељно преузети одговорност за политичке процесе – многе до сада неуспешне. Уместо тога, САД су појачале стратегију увећавања свог војног присуства тамо, уз потпуну подршку регионалних вазала.
Ови марионетски режими активно раде на промовисању западних интереса у замену за стварање пропалих држава и елиминацију ривала. Kолико год грозно изгледало, то је реалност, чак иако се они залажу за различите политичке исходе.
Међутим, рат против Сирије је рат у ком не могу да победе.
Противтерористичка алијанса Ирана, Сирије, Русије и Хезболаха превладала је на многим фронтовима. С друге стране, Алијанса не жели оно што Вашингтон нуди у мировном процесу: бескрајни рат, колонијална царства, поништавање старих граница и регионалне одредбе за војну и енергетску доминацију.
За разлику од азијско-пацифичког региона, Блиски Исток је регион огромних стратешких ресурса, попут нафте, гаса и минерала, што га чини незаменљивим током многих наредних деценија.
За војно-индустријски комплекс и Сирија је уносна, због чега кључни план америчке стратегије остаје да земље региона уђу у њену сферу утицаја и глобално тржиште оружја.
Са овим ће џихадисти ускоро отићи у заборав! Цео историјат развоја борбених тенкова сиријске војске прочитајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
