На почетку деветнаестог века, руска књижевност и даље је на крхким ногама. Недостају јој Шекспир, Сервантес или Петрарка. Пушкин ће потпуно сам испунити те празнине. У поезији, делом Руслан и Људмила, у драми – Борисом Годуновим, али и у новелама попут Приче покојног Ивана Петровича Бјелкина. Са само 31 годином поставио је темеље целокупне историје руске књижевности, чијим је најважнијим личностима, од Љермонтова до Горког, био непресушна инспирација. Иако је Пушкинов живот завршен у дуелу када је имао 38 година и био слика и прилика романтизма, његов стил писања, а нарочито проза, прожет је трезвеним класицизмом. Истовремено елегантна, шкакљива, дискретно обојена благом иронијом, његова дела говоре како о малим људима, тако и о високој господи, бацајући нежно светло на најдубље дубине душе са невероватном једноставношћу, сензибилношћу и неизмерним уметничким савршенством.
Извор: Правда
