Ови хармонични односi могли би доживети свој врхунац у данима пред нама – у покушајима „подржављење“ светиња. При чему терористичка творевина Косово, по свему судећи, са нестрпљењем ишчекује озакоњење пљачке имовине СПЦ у црногорском парламенту, а затим и реализацију истог.
У чл. 5.5 „Нацрта закона о културном наслеђу“ окупиране српске покрајине, предвиђено је да “имовина археолошког наслеђа, која се налази унутар простора Косова, припада (тзв.) држави Косово“.
Ако се има у виду да се према овом тексту, “археолошким наслеђем“ сматрају: “споменици, насеља, структуре изграђене човековом руком од историјске, уметничке, културне, археолошке и архитектонске вредности, као и објекти овакве природе које су рушевине, старости више од 100 година“ (чл. 5.2.), неспорна је сличност намера режима у Подгорици и Приштини.
На овакве намере недавно је упозорио и Епископ будимљанско-никшићки, Јоаникије, критикујући накарадни закон о слободи вере.
„На Косову и Метохији су припремали исти такав третман за СПЦ преко закона о културним добрима. Практично исти параграф стоји и у једном и у другом закону. Цркве и манастири као културна добра припадају држави. Нису они то спровели, али, отприлике да је циљ да прво то спроведе Црна Гора, па онда на такав начин да се направи услуга Албанцима да и они све српске цркве и манастире на Косову и Метохији препишу на тзв. државу Косово, коју Црна Гора признаје“, нагласио је Епископ Јоаникије.
Несумњиво ће модел решавања питања имовине СПЦ у Црној Гори бити инструктиван за све остале који имају амбиција да исту присвоје.
И са тог аспекта, чин посланика који су у Скупштини гласали за скаредни Закон чини се додатно срамним, и не заслужује ништа до дубоког, истинског презира.
Шта тачно пише у спорном Закону о слободи вероисповести прочитајте ОВДЕ!
Извор: in4s.net
