Ovi harmonični odnosi mogli bi doživeti svoj vrhunac u danima pred nama – u pokušajima „podržavljenje“ svetinja. Pri čemu teroristička tvorevina Kosovo, po svemu sudeći, sa nestrpljenjem iščekuje ozakonjenje pljačke imovine SPC u crnogorskom parlamentu, a zatim i realizaciju istog.
U čl. 5.5 „Nacrta zakona o kulturnom nasleđu“ okupirane srpske pokrajine, predviđeno je da “imovina arheološkog nasleđa, koja se nalazi unutar prostora Kosova, pripada (tzv.) državi Kosovo“.
Ako se ima u vidu da se prema ovom tekstu, “arheološkim nasleđem“ smatraju: “spomenici, naselja, strukture izgrađene čovekovom rukom od istorijske, umetničke, kulturne, arheološke i arhitektonske vrednosti, kao i objekti ovakve prirode koje su ruševine, starosti više od 100 godina“ (čl. 5.2.), nesporna je sličnost namera režima u Podgorici i Prištini.
Na ovakve namere nedavno je upozorio i Episkop budimljansko-nikšićki, Joanikije, kritikujući nakaradni zakon o slobodi vere.
„Na Kosovu i Metohiji su pripremali isti takav tretman za SPC preko zakona o kulturnim dobrima. Praktično isti paragraf stoji i u jednom i u drugom zakonu. Crkve i manastiri kao kulturna dobra pripadaju državi. Nisu oni to sproveli, ali, otprilike da je cilj da prvo to sprovede Crna Gora, pa onda na takav način da se napravi usluga Albancima da i oni sve srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji prepišu na tzv. državu Kosovo, koju Crna Gora priznaje“, naglasio je Episkop Joanikije.
Nesumnjivo će model rešavanja pitanja imovine SPC u Crnoj Gori biti instruktivan za sve ostale koji imaju ambicija da istu prisvoje.
I sa tog aspekta, čin poslanika koji su u Skupštini glasali za skaredni Zakon čini se dodatno sramnim, i ne zaslužuje ništa do dubokog, istinskog prezira.
Šta tačno piše u spornom Zakonu o slobodi veroispovesti pročitajte OVDE!
Izvor: in4s.net
