Али, не. Подела, Косово дели попут моста, на Северни и део јужно од Ибра. Север Србији, југ Приштини.
“Када је реч о западу, а ту су на челу Немци и Енглези, они су става да треба прихватити независност која је проглашена 2008. и границе које су утврђене после НАТО интервенције”, каже бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Корекција граница, спекулишу медији, враћа исту на ону из 1953. године. Србија преузме контролу над већим делом или целом општином Лепосавић.
Приштини иду делови Прешева.
Друга могућност у оквиру корекције граница је да Приштини припадну Косовска Митровица и Газиводе, односно део општине Зубин Поток, а да Србија добије делом Лепосавић, општину Звечан и северни део општине Зубин Поток.
“Верујем да се око разграничења доста интензивно преговара али постоје и друге алтернативе које могу бити примењене у овој ситуацији”, истиче Драгиша Мијачић из Института за територијални и економски развој.
Корекција граница подразумева да Трепча и Газиводе имају заједничку управу Срба и Албанаца, или договорну приватизацију, али у оквиру косовског система.
“Америка ту има нешто прагматичнији став и то Трампова администрација. Они су за то да се нађе неки аранжман који подразумева признање Косова али склони су да прихвате нешто што би прихватиле обе стране”, истиче Миливојевић.
Размена територија подразумева етничку поделу. Односно да Срби Северно од Ибра живе у Србији, а Албанци у Прешеву, деловима Бујановца и Медвеђе, на независном Косову.
“Мислим да је најмање вероватна размена територија”,наводи Мијачић.
“Мислим да ће решење бити флексибилно и да ће искључивати једну од тих опција. Може да укључује више различитих опција”, став је Драгана Ђукановића из Центра за регионалну политику.
Четврта могућност је нормализација односа. Без формалног признања, уз прихватање Србије да Косово буде део међународних организација . За узврат би добили ЗСО са извршним овлашћењима.
“Мислим да ће чланство Косова у међународним организацијама свакако заузимати значајан део свеобухватног споразума између Приштине и Београда. Биће то једно од круцијалних питања”, каже Ђукановић.
Опција је и статус кво или замрзнути конфликт. Косово би остало трајно спорна територија, а Приштина би имала пуну контролу над територијом и људима. То значи и крај европског пута и у случају Приштине и у случају Београда.
“С обзиром на дипломатске притиске и све остало, мислим да се ово питање неће остављати нерешено за неке будуће генерације”, сматра Мијачић.
2019. годину многи виде управо као годину која це ставити тачку на питање Косова. Међународни учесници и актери ових преговора и договора, требало би да буду гарант да ће договорено у потпуности бити примењено на терену.
Крај америчке хегемоније – Кина нуклеарне подморнице производи на “покретној траци”. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Прва
