Пише: Слободан Николић
Ханибал је био деда руског песника Александра Пушкина. Све је ово делимично тачно.
Овог, заправо Арапина из Абисиније, по имену Ибрахим, на пијаци у Цариграду купио је Сава Владиславић (1668–1738), Србин из Херцеговине, који је далеки рођак песника Јована Дучића, који је о Сави написао и књигу „Гроф Сава Владиславић”. У Цариграду је Сава био као трговац, али на препоруку јерусалимског патријарха Доситеја, за руског цара Петра Великог преузимао је разне тајне мисије. Касније је постао и дипломата, па је био представник Русије у Риму и у Пекингу: он је разграничио Русију и Кину – и данас је та граница и даље важећа.
Сава је 1705. године, враћајући се из Цариграда у Москву, повео са собом и Ибрахима, да га поклони Петру Великом. Цар је у том тренутку био у Виљнусу, у свом војном штабу. У Цркви Свете Петке, Ибрахим је крштен са нареченим именом Петар, а по оцу, у част цара, као Петровни. Кум је био Петар Велики, а Ибрахимову мајку је на крштењу представљала жена тадашњег пољског краља Августа Јаког, краљица Кристијана Еберхардина. Читавог живота су овог Арапина звали Аврам Петровни Ханибал.
Као мали, друговао је са сином Саве Владиславића, Луком. Касније је завршио политехничку школу у Француској, у Мецу. Борио се као француски војник у Шпанији и вратио се 1716. године у Русију. Саву Владиславића, Ханибал је пратио у Кину. Када је на руски престо дошла Јелисавета, прешао је Ханибал из Сибира у Русију и постављен је за обер-команданта у Талину, у Естонији. Касније је пензионисан. Умро је у 93. години. Његова ћерка била је баба Александра Пушкина. Пушкин је у неким својим делима помињао Саву Владиславића и његовог сина Луку.
На жалост, све ово не пише на трима плочама на спољашњем зиду Цркве Свете Петке у Виљнусу. А прича је врло интересантна.
Како Словенке освајају Белу кућу, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика