Мали увид у ово дало је скорашње признање председника Атлас групе Душка Кнежевића, а један дио открила је, још пре 17 година, италијанска Управа за борбу против мафије (ДИА).
У извештају, који се може наћи на њиховом сајту, прецизније Оперативног центра Бари, наводи се да су парламентарни избори 1996. године у Црној Гори финансирани новцем италијанске мафије.
Наиме, 2. фебруара 2005. ДИА је објавила опширан извештај, на чак 408 страница о истрази спроведеној против Мила Ђукановића, Душанке Пешић (Јекнић), Мирослава Иванишевића (тадашњег министра финансија у Влади Црне Горе), и двојице италијанских држављана Ренца Гафлетија и Клементеа Бјондија. Током истраге, искочила су и друга имена позната нашој јавности попут Веска Баровића, Брана Мићуновића, Брана Гардашевића, Жарка Марковића, али и фирме као што су Зета Транс и Југопетрол.
Међу одговорним лицима први се наводи Мило Ђукановић, за којег се јасно каже да је био премијер и председник Црне Горе. Њега ДИА наводи као одговорног за мафијашко удруживање са члановима банде коју предводи „краљ дувана“ Франческо Прудентино, другим високопозиционираним члановима мафије са територије Пуље и Кампаније, а који су након што су италијански правосудни органи расписали захтев за њихово лишавање слободе „избегли хапшење тако што су се домогли обала Црне Горе где су једно време били трајно настањени“.
У извештају се наводи да су се мафијаши годинама скривали у Црној Гори те Ђукановић терети као одговоран јер ништа није учинио да их испоручи Италији.
Шверц дувана, оружја, људи…
Вишегодишњом истрагом ДИА је открила да су ове особе из Црне Горе руководиле шверцом дувана ка обалама Пуље, која се налази наспрам Црне Горе.
„Посебице, Мило Ђукановић, премијер а касније председник Републике Црне горе, доделио је швајцарским држављанима Кораду Бјанкију и Франко Дел Тореу лиценцу за увоз на територију Црне Горе 100 000 пакета цигарета месечно, што је око 1000 тона“, истиче се у извјештају ДИА-е.
Како се наводи, ово је рађено преко људи од поверења као што је директор Зета Транса Жарко Марковић, како би се преко фирми које учествују у јавним пословима обезбедила потребна логистика. За шверц су коришћене црногорске луке и аеродроми, а био је обезбеђен и пренос, пратња и складиштење робе.
„Ово је било обезбеђено преко органа власти као што је полиција и органи безбедности, уз сарадњу са наведеним компанијама“, наводи се у извештају.
Роба се довозила моћним моторним чамцима у луке Зеленику и Бар. Роба међутим, није била само дуван, већ како се истиче „оружје намењено за рат, дрога, илегални имигранти“, наводи се у извештају.
Гориво је обезбјеђивао „Југопетрол“ као и сву логистичку подршку која им је потребна.
Како су финансирани избори
Нашој јавности познато је, из оптужби опозиционих посланика – не радом тужилаштва, да је референдум о „независности“ Црне Горе финансирао између осталих и криминалац Насер Кељменди.
Мало је познато да је таква „пракса“ постојала од самог почетка вишепарламентаризма, у партији која је једина наследница Комунистичке партије. Пре Кељмендија, Ђукановић је имао и друге „пријатеље“, који су, то је тврдио бивши италијански министар финансија Отавиано дел Турко, зарађивали новац на шверцу оружја током деведесетих година на Балкану. База им је била Црна Гора. Управо њих је и скривао Ђукановић у нашој земљи.
„Посебице Мило Ђукановић, заједно са његовим најближим ‘сарадницима’ увек су добијали транзит од 100 000 сандука цигарета, што је еквивалент од 1000 тона месечно.
Конценсионари којима је лично Ђукановић дао лиценце, користили су и приходе од других криминалних активности, као што је новац од шверца оружја, шверца дроге, изнуђивања и другог.
Исти Мило, примио је поводом парламентарних избора, који су одржани у јесен 1996. године новац од истакнутих чланова италијанског организованог криминала, посебно од Стана Бенедета и браће Лараспата“, открила је ДИА.
Ђуканићев ДПС је те јесени „убедљиво“ победио на изборима а он се утврдио на позицији премијера.
Изгледа, да када је у питању Црна Гора, Влади осим на речима, никада није била блиска идеја европске државе. Црна Гора је, сва је прилика, требала да буде и остане земља у транзицији, али не она која се развија ка демократији, већ она која служи за транзит, из једног дијела свијета у други све нелегалне робе.
Од самог почетка вишестраначког система у Црној Гори нешто није у реду. Грађани, мислећи да слободно гласају, заправо су били само статисти, пука декорација за „слику и прилику“ непостојеће демократије у Црној Гори.
60 година након застрашујућег догађаја руске тајне службе поново испитују нерешени случај "Дјатлов пролаз". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
