Војници који су се тамо борили о њој су тихо причали, исто као што нису откривали своје положаје током рата. Ово је исповест генерала Божидара Делића и порука која је пре 20 година постала мантра 549. моторизоване бригаде Војске Југославије док су водили битку која је, по свему судећи, довела до краја рата.
"Нема назад, иза је Србија."
Ово је мотивациона порука коју су пре двадесет година понављали војници 549. моторизоване бригаде Војске Југославије док су водили битку која је, по свему судећи, довела до краја рата. И тако су издржали налете око 6.000 припадника ОВК, којима су помагали Војска Албаније и и НАТО бомбардери.
Водник Бошевски, заједно са својим водом, био је засут минобацачком паљбом и тражио од команде да се повуче на резервни положај, 200 метара уназад. Одговор је добио истог тренутка преко радио-везе: "Пољаница 719. Нема назад, иза је Србија. Добићеш артиљеријску подршку."
Наредну је издао Божидар Делић, тада пуковник и командант 549. моторизоване бригаде Војске Југославије. Након тога почела је артиљеријска паљба као подршка војницима који су држали положај, иако је у близини била америчка специјална јединица "Јастреби".
Они су имали радаре за откривање српске артиљерије, које би одмах преносили командном месту у авиону "авакс". Одатле су се циљеви делили бомбардерској авијацији, пре свега авионима Ф-16, Ф-18, "мираж" и А10 који су све време били изнад подручја Ђаковице и Призрена, са посебном пажњом на планину Паштрик.
Дакле, авионима је требало мало времена да бомбардују тачно место где се налазила артиљерија. Упркос томе, артиљерија је дејствовала, водник Бошевски и његови војници су задржали положај, нису се повукли са граничне линије, а наредба генерала Делића понављана је сваког дана све до краја тог рата 1999. И дан-данас, кажу, то им је мото.
Италија на ногама. Устало више од 50.000 људи. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Недељник, Информер
