Абизов, (46), био је министар у кабинету премијера Дмитрија Медведева до 2018. године. Имао је задатак да координира сарадњу између владе и представника цивилног друштва и пословне заједнице. Током свог мандата, био је критикован због "саботирања" владиних иницијатива. Поред тога, Абизов је проглашен најбогатијим чланом кабинета 2012-2018 са нето вредношћу која је порасла на 600 милиона долара.
Абизов је оптужен за оснивање и вођење криминалне групе у периоду између априла 2011. и новембра 2014. године и проневере новца из новосибирске Сибирске енергетске компаније и регионалне електричне мреже.
- Противзаконите акције завереника угрозиле су стабилан економски развој и енергетску безбедност неколико региона земље - рекла је Светлана Петренко, из истражног комитета, 26. марта, коментаришући њихово хапшење.
Абизов ће се суочити са могућом казном до 20 година затвора због оптужби које, како тврди његов адвокат, пориче. Дана 27. марта, московски суд наложио је Абизову да буде задржан у притвору на два месеца.
Раније су циркулисали подаци о великој корупцији и проневери новца у руским енергетским компанијама. Често се ови извештаји не описују као гласине, већ као нека врста "незванично одобрених шема" повлачења новца. Друга отворена тајна је да су ове шеме, као и друге велике корупцијске шеме, повезане са члановима такозваног "либералног дела" модерне руске елите.
Ове особе су повезане са тимовима политичара као што су Анатолиј Чубаис, Дмитриј Медведев, Алексеј Кудрин и други. Оне су инкорпориране у светску финансијску елиту и заправо представљају њене интересе на територији Русије.
Интересантно је напоменути да многи бизнисмени истичу следећи аспект корумпиране економије: мито званичницима повезаним са такозваним “силовикима” који су два пута лакши од “либерала”.
Већ другу годину заредом у Русији траје велика кампања против корупције. Поред тога, постоји кампања против водећих криминалних лидера, за које се чинило да су повезани и са "либералним делом" руске власти.
Бивши министар економије Алексеј Уљукајев осуђен је на осам година затвора у 2017. због захтева за мито од извршног директора “Роснефта” Игора Сечина.
Олигарх Зијавудин Магомедов, пријатељ бившег заменика премијера Аркадија Дворковича, чека суђење због сличних оптужби за рекетирање.
Бивши заменик министра енергетике Вјачеслав Кравченко ухапшен је у јануару. Он је осумњичен за превару коју је починила његова организована група у великој мери. Да би се детаљније сагледала тренутна ситуација, треба проверити људе који бране притворене корумпиране званичнике.
На пример, следеће особе су јавно подржале Абизова:
Анатолиј Чубаис, архитекта приватизације и реформи, који је заправо уништио руску економију након распада СССР-а.
Аркадиј Дворкович, тврдокорни про-либерални економиста са прозападним ставовима. Од 1990-их држи различите дужности везане за владу. У периоду од 2012. до 2018. године био је заменик премијера Русије.
Александар Волошин, један од најславнијих ликова деведесетих. Био је помоћник начелника, заменик шефа руске председничке администрације Бориса Јељцина. У овом периоду, он је створио широку мрежу корупције унутар руске владе. Његово понашање било је широко покривено многоструким монографијама сведока, укључујући и бивше министре Јељцинове владе, као што је Михаил Полторанин, који је био министар информација, а касније и потпредседник владе за област штампе и вести.
Јевгениј Примаков, који је био премијер Русије од 1998. до 1999. године, и постао је један од ретких политичара који нису били укључени у корупцијске скандале, критиковао је Полторанина у својим коментарима.
Наталија Тимакова, бивша Медведева секретарка за штампу, и заменик шефа “Vnesheconombank”. Она је познати про-западни званичник, који је, према неким извештајима, одговоран за координацију либералних опозиционих медија.
Чулпан Каматова, филмска, позоришна и телевизијска глумица, која се недавно нашла у медијском скандалу око процурелог видео снимка Михаила Горбачова. У видеу, она велича акције Горбачова, које су тада довеле до уништења СССР-а.
На први поглед, изгледа да Путин “чисти либерале, угњетава слободу говора, слободу предузећа и друге слободе”. Ово гледиште је посебно популарно у главним медијима. Међутим, ако се детаљније сагледају “потлачене” особе, открива се да “угњетаване” особе само користе реторику “демократског стила” како би се избегло правично кривично гоњење. Зато су гласне речи само средство за одбрану криминалаца.
Друго питање је зашто су Путин и његов круг до сада дозволили отвореним непријатељима јаке руске државе да заузму кључне положаје у државним органима.
Извор: Southfront, Правда
