Идеју да у шах вреди улагати и покушати да се врати слава какву је имала ондашња Југославија као друга светска сила у овом спорту (иза СССР-а), препознали су Кинези, који су са Шаховским савезом Србије крајем марта потписали протокол о сарадњи. Према речима Душана Цогољевића, председника ШСС, крајем године требало би да буде организован велики међународни турнир у Србији.

- Суштина тог уговора је у пословно-техничкој сарадњи - истиче Цогољевић.

- Планирамо да крајем ове или почетком следеће године направимо велики турнир који годинама недостаје Србији, за шта би било издвојено између 20.000 или 30.000 евра.

Такође, у оквиру сарадње са кинеским шаховским савезом, договорено је да њихови тренери долазе код нас и раде са нашом децом, да организују кампусе и припреме и уче нашу омладину велемајсторским вештинама. Иста таква сарадња нас очекује и са Русима, и то већ од јуна. Ова помоћ, истиче Цогољевић, могла би донекле да реши незавидну ситуацију у којој се налази Шаховски савез Србије који, према његовим речима, већ годинама мучи муку са дуговима и несређеним савезима унутар државе.

- Стање у домаћем шаху је, у последњих двадесетак година, веома лоше, пре свега јер је начин организовања конфедералан, а то значи да су савези Војводине, Косова и Метохије, Централне Србије и Београда главни чиниоци у ШСС, а не ШСС у односу на своје подручне јединице. Та децентрализација се одсликава у финансијама, начину пословања и у међуљудским односима. Када сам прошле године дошао на чело ШСС, мој први циљ био је обједињење, како би ШСС био стожер шаха у нашој земљи. Међутим, за скоро годину дана нисам успео у томе због личних интереса појединаца и подручних савеза. Ти који се куну о шах, а који не живе за овај спорт, већ искључиво од њега, задржавају новац од турнира у својим подручним савезима уместо да га уплаћују у ШСС и тако нас доводе у лошу позицију - објашњава први човек ШСС.

Срећом, наглашава Цогољевић, интересовања за шах не мањка. Прошле године покренули су Шаховску академију за децу од 10 до 18 година које ће обучавати тренери из Русије.

Шах се данас игра свуда, постао је масован спорт и то је показатељ да се ситуација мења набоље, сматра једна од наших најпознатијих и најуспешнијих шахисткиња Алиса Марић.

- Некада су велике шаховске силе биле Југославија, СССР и Мађарска, а распадом тих земаља добили смо много више држава, а самим тим и већу конкуренцију - наглашава, за "Новости", Алиса Марић. - У Русији постоји традиција која ће увек дати врхунске резултате. Такође, и Кинези су се веома озбиљно посветили овом спорту и остварили су значајне резултате на последњој Шаховској олимпијади, и у мушкој и у женској конкуренцији. Сада је све лакше уз помоћ компјутера, имамо бесплатне апликације.

Шах није телевизичан спорт, каже наша саговорница, зато га нема на екранима.

- Мислим да нам недостаје велика звезда чији би резултати завредели пажљивије и редовно праћење овог спорта путем електронских и штампаних медија. Али, ситуација је потпуно другачија на интернету, где гледамо директне преносе партија. То је та "невидљива" масовност овог спорта. На турнирима постоје електронске табле и када играч повуче неки потез, они који прате то виде на екрану - каже Алиса Марић, уз објашњење да на сајтовима који прате домаће и светске турнире постоје коментатори, а виртуелна публика у сваком тренутку може да пита велемајстора све што занима и одмах добије одговор.

Женски интернационални мајстор Лена Миладиновић каже да ће шах увек наћи своје место у Србији, и поред тога што улагања у овај спорт нису велика.

- Не можемо рећи да дајемо максимум за шах, али нисмо ни најгори. Трудимо се да, колико можемо, идемо стопама Русије, Кине и Индије, које имају најразвијеније шаховске школе. Потребно је много више улагања, жеље, јединства и слоге функционера свих домаћих шаховских савеза, како бисмо овом спорту вратили некадашњу славу, достојанство и популарност. Треба почети из корена, од самог опхођења према шаху, па тек онда радити на популарности и видљивости овог спорта у медијима.

Миладиновићева, иначе вишеструка првакиња Београда и Србије, сертификовани ФИДА инструктор, каже да се много деце опредељује за шах, иако је он статична игра, која захтева концентрацију и размишљање.

- Невероватан број деце је заинтересован за ову древну игру. То ме одушевљава, јер је за разлику од осталих спортова, шах статичан и тражи смиреност, фокус, размишљање, односно све оно што је код деце теже остварити него код старих заљубљеника у овај спорт. Све је више примера "чуда од деце" и ту треба да тражимо инспирацију и мотив за враћање старог сјаја српском шаху.

Вучић воли “интелектуалну гимнастику” 

Председник Србије Александар Вучић важи за великог љубитеља шаха, па у свом кабинету на Андрићевом венцу у тренуцима паузе понекад одигра партију са сарадницима. Говорећи о овој "интелектуалној гимнастици", Вучић је истакао да је Србији потребно више шахиста који планирају, предвиђају, антиципирају јер шах брже учи животу од било које друге игре. Када је прошле године угостио мале шахисте из целе земље, открио им је да од других државника често на поклон добија шаховске табле и фигуре.

- Данас имамо нешто мање познатих, али изванредних шахиста морамо да имамо више. Неки мисле да у шаху постоји доза агресивности за победом, али ја сам ближе тези да је ово интелектуална гимнастика.

Активно 413 клубова

Према подацима Шаховског савеза Србије, у Србији је тренутно активно 413 клубова. Највише их је на простору Централне Србије - 175, затим у Војводини 160, у Београду 70, а на Косову и Метохији 8.

Исповест српског командира са Кошара прочитајте ОВДЕ.

Извор: Новости