Амерички државни секретар Мајк Помпео је одушевљено одобрио овај пројекат, који би требало да буде конкуренција турско-руском гасоводу “Турски ток” и потенцијалном катарско-иранско-сиријском гасоводу. Али, овај гасовод би истовремено поткопао покушаје Вашингтона да стекне већи удео на ЛНГ тржишту Европе, који траже како би се смањила енергетска зависност Ервопске уније од Русије.
Пројекат о ком се расправља већ неколико година, откако је Израел открио велике резерве гаса на морском дну поља Левијатан, познат је и као Источно-медитерански гасоводни пројекат (ЕМПП). Кроз овај гасовод би природни гас текао из поља Левијатан, преко Кипра, Крита и Грчке до свог терминала у Отранту, на самом југоистоку Италије. Планови предвиђају изградњу гасовода дугог 2100 километара, који би се протезао три километра дубоко испод Медитерана. Трошак пројекта се процењује на 7 милијарди долара, а рок изградње је пет година.
Све ово треба узети с резервом, с обзиром на нерешени спор с Турском, која Кипру оспорава пуну зараду од гаса који припада и самопроглашеном Северном Кипру и гасних поља за која Либан тврди да су у његовим територијалним водама. Али, када је Израел у питању, познато је да ће САД учинити све да заштите свог блискоисточног “партнера”. Чак и војно, ако буде требало, и Израелу омогућити изградњу овог захтевног пројекта. Али ако Израел буде извозио гас у јужни део континенталне Европе, а Вашингтон изгуби удео на тржишту гаса, каква је америчка рачуница?
У свом чланку за New Eastern Outlook Ф. Вилијам Енгдал упозорава како је ово део система нових геополитичких линија подела на читавом Блиском истоку и гасовод има геополитички и геостратешки значај, пуно више од наводне геополитичке компоненте “Северног тока 2” или “Турског тока”.
У том смислу важно је нагласити да су Уједињени Арапски Емирати већ уложили 100 милиона долара у пројекат ЕМПП, што је Јерусалем Пост назвао “тајним каменом темељцем на којем ће се изградити нови односи између дела арапског света и јеврејске државе”.
То би могло изгледати као део стратегије у оквиру које су САД 2017. године предложиле стварање “арапског НАТО пакта” са Саудијском Арабијом и другим арапским државама у Персијском заливу, који би се, уз подршку израелских обавештајних служби, супротставио утицају Ирана у регији.
Данас се мало говори о “арапском НАТО пакту”, али везе између Израела Бенџамина Нетањахуа и кључних сунитских муслиманских арапских земаља су и даље јаке.
Један од регионалних актера који дефинитивно није задовољан предложеним израелским гасоводом ЕМПП је Ердоганова Турска. Када је Израел први пут предложио пројекат гасовода, пре две године, Ердоган се брзо окренуо Русији како би потписао споразум о изградњи Гаспромовог “Турског тока” и тако се супротставио Израелу.
Источно-медитерански гасоводни пројекат би се повезао са пољима гаса у грчком делу Европске уније на Кипру. Међутим, Ердоган је сада приближио Турску Ирану, а посебно Катару, малом заливском емирату који је уточиште кључних особа Муслиманског братства, док се, с друге стране, повећавају напетости Турске са Саудијском Арабијом и Израелом. Чини се да је произведени сунитски и шиитски сукоб уступио место геополитичкој моћи коју са собом носи контрола гасовода и нафтовода.
У лето 2017. дошло је до драматичног распада односа међу земљама Персијског залива. Саудијска Арабија је прогласила ембарго против Катара због његове “подршке тероризму”. Катар, са своје стране, дели са Ираном највеће светско лежиште природног гаса у Персијском заливу. Катар је свој део назвао Северно поље и његов ЛНГ је најјефтинији за производњу на свету, што је емират последњих година учинило највећим извозником течног гаса. Суседни ирански део истог поља зове се Јужни Парс.
Након што је Доха потрошила пријављене 3 милијарде долара за финансирање терористичких група у Сирији, узалудно покушавајући да постави марионетску владу у Дамаску и гасоводом преко Сирије дође до Турске и огромног тржишта гаса ЕУ, чини се да су у Катару у једном тренутку одлучили да је то узалудан посао.
Након одлучног уласка Русије у сиријски рат у јесен 2015. године, катарски емир и његови сарадници схватили су да би могли да добију више ако промене страну и потајно су почели да сарађују са Ираном, Асадом и Ердоганом, како би на европско тржиште пласирали и катарски и ирански гас. То је био прави разлог за оштар прекид односа између Катара и Саудијаца. Важно је нагласити да су и Иран и Турска прискочили у помоћ Катару када су Саудијци емират покушали да подвргну ембаргу.
Турски ток
Уз геополитички коктел супротстављених интереса, крајем 2018. су довршени црноморски делови руско-турског гасовода, који ће с пуним радом кренути касније ове године, нудећи 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Од ове количине пола је намењено европском тржишту и ЕУ би кроз овај гасовод требала да добија око 16 милијарди кубика гаса годишње.
“Турски ток”, постојећи “Северни ток” и нови “Северни ток 2” који је у завршној фази изградње,омогућавају Русији да несметано послује с европским партнерима, независно од политички непријатељских, владајућих елита у Украјини. Са терминала Кијикој у Турској, руски гас може да стигне до земаља чланица ЕУ, Бугарску или Грчку, или у обе земље и даље према северу или кроз Грчку чак према Италији. За Русију то није ни важно, јер је према новој гасној директиви то посао земље која гас прими на својој граници, док руски извозници истовремено не могу бити и дистрибутери у ЕУ.
Србија, која није чланица ЕУ, управо је започела изградњу свог дела Турског тока за транзит руског природног гаса у Европу. Српски министар спољних послова Ивица Дачић недавно је у Москви изјавио како планови Београда за изградњу гасовода не зависе од онога што ради Бугарска. Ипак, договорено је да ће Турски ток руски гас у ЕУ испоручивати преко Бугарске, Србије и Мађарске. Брисел није пресрећан због тога, али су се сада усагласили сви актери у послу и гасовод се гради.
Сада у игру улази Израел, који с блиским пријатељством са Саудијском Арабијом и УАЕ, подршку Вашингтона и улагања француске компаније ИГИ Посејдон, огранком Едисона, нуди још један конкурентни гасовод Катару, Ирану и Турској, али и Русији.
Турска прети да неће дозволити нафтне и гасне бушотине у турском делу Кипра, док Либан оспорава пролазак израелског гасовода кроз његове воде према Кипру. Уз све наведено, сада је Еxонмобил најавио откриће великих гасних лежишта у приобалним водама Кипра, али се због тих вода Турска спори с Грчком и делом Кипра у ЕУ.
“Не треба имати кристалну куглу како би закључили да су будући геополитички енергетски сукоби у источном Медитерану унапред програмирани. Довољно је погледати географску карту ове регије”, закључује Ф. Вилијам Енгдал.
САД предложиле Турској да куповину С-400 одложи до 2022. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Саша Ф.
