Пише: Joaquin Flores
Званично, ЕУ ће преузети бригу за оно што се назива “погоршање војно-политичке ситуације” у такозваном “Сахелу” – огромном афричком региону јужно од пустиње Сахара, који се протеже од запада до истока, од Сенегала до Судана. У Бриселу ће бити одржани састанци министара спољниих послова, одбране и развоја земаља ЕУ са релевантним представницима пет афричких држава групе Сахел – Буркина Фасо, Чад, Мали, Мауританија и Нигер.
У стварности, то означава повећане тензије између елитних група ЕУ и САД-а, које се не могу усагласити око империјалне поделе људских и природних ресурса ових афричких држава. Овај афрички авантуризам такође представља замрзавање феномена, развој војске ЕУ са командном структуром независном од америчког НАТО-а.
ЕУ каже да подржава безбедносне и војне операције ових пет држава у Сахелу, против веома различитих група исламских џихадиста. Организација Боко Харам послује у североисточној Нигерији и у сливу језера Чад. Друге исламске организације раде у Буркини Фасо и држави Мали. У средњем појасу Нигерије и државе Мали постоји сукоб између пољопривредника и сточара.
Свеприсутна слабост државних структура, изазвана као последица империјалног и колонијалног наслеђа у Сахелу, доприноси организацији неконтролисаних друштвених полиција, чији лидери постају наводно независни играчи у све конфузнијој ситуацији.
Пооштравање ситуације у Сахелу први пут је директно изазвано француском интервенцијом у држави Мали, у јануару 2013. године, под председником Оландом – такозваном операцијом „Сервал“. С друге стране, дестабилизација у Малију била је олакшана интервенцијом Запада у суседној Либији 2011. године.
У јулу 2014. године званично је најављен завршетак француске операције „Сервал“ у Малију. Али до тада је постало јасно да се криза, поред Малија, проширила и на суседне државе Сахела. Стога је присуство француских трупа у региону настављено у истом саставу, али већ у оквиру операције Баркан. Друга околност указује на нерешен проблем.
Од самог почетка операције Сервал, Французи су се обратили савезницима ЕУ за помоћ. Стога је операција почела да има заједнички европски карактер.
Од 2014. године, под покровитељством Француске и ЕУ, комбинована војно-политичка организација Сахела из Буркине Фасо, Чада, Малија, Мауританије и Нигера, декларисала се као организација за супротстављање исламистима.
Планирано је да снаге савезничких домородаца, које припремају и плаћају Европљани, потискују друге урођенике непријатељски настројене према Европљанима. Сада “Комбиноване снаге Сахела” имају око 5 хиљада војника и делимично га финансира Европска унија. Истина, ништа се не зна о ефективним офанзивним операцијама ових снага против исламиста.
У међувремену, ЕУ је створила мисије за заједничку безбедносну и одбрамбену политику у Нигеру и Малију, где спроводе војне вежбе и дају друге облике подршке тим истим “Уједињеним Сахелским снагама”. Највећи допринос овим мисијама дале су Немачка и Француска. Званично, новац ЕУ иде на обезбеђивање „не-смртоносне опреме, услуга и инфраструктуре“. У стварности, оне се користе управо за смртоносну опрему и њихово одржавање, на овај или онај начин.
У почетку, ЕУ је издвојила око 50 милиона евра за финансирање “Уједињених снага Сахела”. Уследиле су нове готовинске инфузије. Тврди се да ће пет хиљада контингената “Уједињених снага Сахела” постати ефикасни и поразити исламисте након што у њега уложи 500 милиона евра.
Француска је приморана да званично задржи свој војни контингент од 4.5 хиљада војника у Чаду, Буркини Фасу, Малију и Нигеру – како би помогла локалним снагама у борби против џихадиста. У пракси, Французи подржавају све више инсолвентних држава у зони франкофонског неоколонијализма.
Немачка такође активно учествује у догађајима и има око хиљаду немачких војника у региону. Сједињене Државе номинално подржавају операције Европљана обавештајним активностима својих беспилотних летелица из база у Нигеру, али се све више опрезно суочавају са очигледно независним потезима ЕУ у Сахелу. Како контрадикције капитализма у контексту опадајуће стопе профита настављају да се погоршавају, можемо очекивати да ће се односи између САД и ЕУ погоршати, посебно у вези са питањем Африке.
Наравно, са дугом и успореном природом борбе, ни Уједињене снаге Сахела, које су заправо биле састављене на папиру, ни Французи, нису успеле да постигну пробој у борби против исламиста, који су у међувремену полако проширили своју контролу на територије у региону. Исламисти су одговорили на прекограничну консолидацију земаља Сахела промовисану из ЕУ са њиховим уједињењем својих снага. У марту 2017. године, основали су прекограничну организацију, „Групу за подршку исламу и муслиманима“.
Почетком маја УН је упозорио да су небезбедност и оружани напади у Сахелу достигли невиђени ниво. Током протекле године, број избеглица услед ширења непријатељстава повећао се за пет пута, додајући више од 330 хиљада људи на 100 хиљада избеглица, које су већ биле присутне у претходном периоду.
Сада првих пет земаља: Буркина Фасо, Чад, Мали, Мауританија и Нигер шаљу своје дипломате у Брисел на састанак са министрима ЕУ. Од њих се очекује да затраже додатну помоћ од ЕУ не само за сопствену безбедност – оружане снаге и полицију, већ и за развој економије и инфраструктуре својих држава. Значајно је да је тренутним састанцима у Бриселу претходио пут немачке канцеларке Ангеле Меркел у земље Сахела. Меркел је обећала да ће издвојити додатних 40 милиона евра за “борбу против тероризма”.
У понедељак, 13. маја, почели су састанци представника пет држава Сахела и министара спољних послова ЕУ. Они расправљају о проблемима регионалне политике. У уторак ће се министри одбране састати с представницима групе како би разговарали о хитним безбедносним питањима. Завршни састанак ће се одржати у четвртак са министрима развоја. Тако Европска унија покушава да демонстрира интегрисани приступ проблему региона.
Брисел признаје да регион Сахела пати од сиромаштва, корупције и организованог криминала. Мали и Нигер су постали центри и путеви за превоз афричких миграната преко Либије у Европу.
Тешкоћа ситуације за ЕУ је да кризни догађаји у Сахелу нису изоловани од суседног арапског региона Северне Африке и директно су повезани са њим. С једне стране, подела и борба Либије остаје хранљив извор нестабилности за Сахел. Стога је сада премијер Фајез ел Сарај који представља један део Либије позван на разговоре у Бриселу о Сахелу.
С друге стране, ситуација у Либији и Сахелу дестабилизује суседни Алжир, што додаје спољнополитичке проблеме не само Европљанима у Бриселу, већ посебно и француском председнику Емануелу Макрону. Историјски гледано, из бивших колонија Француске, Алжир је највише био повезан са метрополом.
Ова веза се и сада осећа у делу мултикултуралне миграције у Француску. Стога је неопходно запамтити да је нестабилни Сахел такође и спољнополитички призор унутрашње кризе председника Макрона. Додатни извор његове главобоље. Приоритети француске, регионалне, спољне политике у Африци у случају дестабилизације Алжира могу се померити са Сахела још ближе “француској кући”, повећавајући тензије у самој Француској.
Меркелова повлачи ручну, Трампови планови су је уплашили, драстично мења курс Европе! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
