Najnovije

MRAČNE TAJNE KOJE KRIJU: EU stvara imperiju i vojskom osvaja Afriku! Evo zašto

Ove sedmice, Evropska unija će otvorenije tražiti načine na koje može proširiti svoje tržišne i investicione interese u graničnoj zoni Afrike – Sahelu, pod izgovorom borbe protiv “islamskog ekstremizma”.

Ilustracija (Foto: Jutjub)

Piše: Joaquin Flores

Zvanično, EU će preuzeti brigu za ono što se naziva “pogoršanje vojno-političke situacije” u takozvanom “Sahelu” – ogromnom afričkom regionu južno od pustinje Sahara, koji se proteže od zapada do istoka, od Senegala do Sudana. U Briselu će biti održani sastanci ministara spoljniih poslova, odbrane i razvoja zemalja EU sa relevantnim predstavnicima pet afričkih država grupe Sahel – Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger.

U stvarnosti, to označava povećane tenzije između elitnih grupa EU i SAD-a, koje se ne mogu usaglasiti oko imperijalne podele ljudskih i prirodnih resursa ovih afričkih država. Ovaj afrički avanturizam takođe predstavlja zamrzavanje fenomena, razvoj vojske EU sa komandnom strukturom nezavisnom od američkog NATO-a.

EU kaže da podržava bezbednosne i vojne operacije ovih pet država u Sahelu, protiv veoma različitih grupa islamskih džihadista. Organizacija Boko Haram posluje u severoistočnoj Nigeriji i u slivu jezera Čad. Druge islamske organizacije rade u Burkini Faso i državi Mali. U srednjem pojasu Nigerije i države Mali postoji sukob između poljoprivrednika i stočara.

Sveprisutna slabost državnih struktura, izazvana kao posledica imperijalnog i kolonijalnog nasleđa u Sahelu, doprinosi organizaciji nekontrolisanih društvenih policija, čiji lideri postaju navodno nezavisni igrači u sve konfuznijoj situaciji.

Pooštravanje situacije u Sahelu prvi put je direktno izazvano francuskom intervencijom u državi Mali, u januaru 2013. godine, pod predsednikom Olandom – takozvanom operacijom „Serval“. S druge strane, destabilizacija u Maliju bila je olakšana intervencijom Zapada u susednoj Libiji 2011. godine.

U julu 2014. godine zvanično je najavljen završetak francuske operacije „Serval“ u Maliju. Ali do tada je postalo jasno da se kriza, pored Malija, proširila i na susedne države Sahela. Stoga je prisustvo francuskih trupa u regionu nastavljeno u istom sastavu, ali već u okviru operacije Barkan. Druga okolnost ukazuje na nerešen problem.

Od samog početka operacije Serval, Francuzi su se obratili saveznicima EU za pomoć. Stoga je operacija počela da ima zajednički evropski karakter.

Od 2014. godine, pod pokroviteljstvom Francuske i EU, kombinovana vojno-politička organizacija Sahela iz Burkine Faso, Čada, Malija, Mauritanije i Nigera, deklarisala se kao organizacija za suprotstavljanje islamistima.

Planirano je da snage savezničkih domorodaca, koje pripremaju i plaćaju Evropljani, potiskuju druge urođenike neprijateljski nastrojene prema Evropljanima. Sada “Kombinovane snage Sahela” imaju oko 5 hiljada vojnika i delimično ga finansira Evropska unija. Istina, ništa se ne zna o efektivnim ofanzivnim operacijama ovih snaga protiv islamista.

U međuvremenu, EU je stvorila misije za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku u Nigeru i Maliju, gde sprovode vojne vežbe i daju druge oblike podrške tim istim “Ujedinjenim Sahelskim snagama”. Najveći doprinos ovim misijama dale su Nemačka i Francuska. Zvanično, novac EU ide na obezbeđivanje „ne-smrtonosne opreme, usluga i infrastrukture“. U stvarnosti, one se koriste upravo za smrtonosnu opremu i njihovo održavanje, na ovaj ili onaj način.

U početku, EU je izdvojila oko 50 miliona evra za finansiranje “Ujedinjenih snaga Sahela”. Usledile su nove gotovinske infuzije. Tvrdi se da će pet hiljada kontingenata “Ujedinjenih snaga Sahela” postati efikasni i poraziti islamiste nakon što u njega uloži 500 miliona evra.

Francuska je primorana da zvanično zadrži svoj vojni kontingent od 4.5 hiljada vojnika u Čadu, Burkini Fasu, Maliju i Nigeru – kako bi pomogla lokalnim snagama u borbi protiv džihadista. U praksi, Francuzi podržavaju sve više insolventnih država u zoni frankofonskog neokolonijalizma.

Nemačka takođe aktivno učestvuje u događajima i ima oko hiljadu nemačkih vojnika u regionu. Sjedinjene Države nominalno podržavaju operacije Evropljana obaveštajnim aktivnostima svojih bespilotnih letelica iz baza u Nigeru, ali se sve više oprezno suočavaju sa očigledno nezavisnim potezima EU u Sahelu. Kako kontradikcije kapitalizma u kontekstu opadajuće stope profita nastavljaju da se pogoršavaju, možemo očekivati da će se odnosi između SAD i EU pogoršati, posebno u vezi sa pitanjem Afrike.

Naravno, sa dugom i usporenom prirodom borbe, ni Ujedinjene snage Sahela, koje su zapravo bile sastavljene na papiru, ni Francuzi, nisu uspele da postignu proboj u borbi protiv islamista, koji su u međuvremenu polako proširili svoju kontrolu na teritorije u regionu. Islamisti su odgovorili na prekograničnu konsolidaciju zemalja Sahela promovisanu iz EU sa njihovim ujedinjenjem svojih snaga. U martu 2017. godine, osnovali su prekograničnu organizaciju, „Grupu za podršku islamu i muslimanima“.

Početkom maja UN je upozorio da su nebezbednost i oružani napadi u Sahelu dostigli neviđeni nivo. Tokom protekle godine, broj izbeglica usled širenja neprijateljstava povećao se za pet puta, dodajući više od 330 hiljada ljudi na 100 hiljada izbeglica, koje su već bile prisutne u prethodnom periodu.

Sada prvih pet zemalja: Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger šalju svoje diplomate u Brisel na sastanak sa ministrima EU. Od njih se očekuje da zatraže dodatnu pomoć od EU ne samo za sopstvenu bezbednost – oružane snage i policiju, već i za razvoj ekonomije i infrastrukture svojih država. Značajno je da je trenutnim sastancima u Briselu prethodio put nemačke kancelarke Angele Merkel u zemlje Sahela. Merkel je obećala da će izdvojiti dodatnih 40 miliona evra za “borbu protiv terorizma”.

U ponedeljak, 13. maja, počeli su sastanci predstavnika pet država Sahela i ministara spoljnih poslova EU. Oni raspravljaju o problemima regionalne politike. U utorak će se ministri odbrane sastati s predstavnicima grupe kako bi razgovarali o hitnim bezbednosnim pitanjima. Završni sastanak će se održati u četvrtak sa ministrima razvoja. Tako Evropska unija pokušava da demonstrira integrisani pristup problemu regiona.

Brisel priznaje da region Sahela pati od siromaštva, korupcije i organizovanog kriminala. Mali i Niger su postali centri i putevi za prevoz afričkih migranata preko Libije u Evropu.

Teškoća situacije za EU ​​je da krizni događaji u Sahelu nisu izolovani od susednog arapskog regiona Severne Afrike i direktno su povezani sa njim. S jedne strane, podela i borba Libije ostaje hranljiv izvor nestabilnosti za Sahel. Stoga je sada premijer Fajez el Saraj koji predstavlja jedan deo Libije pozvan na razgovore u Briselu o Sahelu.

S druge strane, situacija u Libiji i Sahelu destabilizuje susedni Alžir, što dodaje spoljnopolitičke probleme ne samo Evropljanima u Briselu, već posebno i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. Istorijski gledano, iz bivših kolonija Francuske, Alžir je najviše bio povezan sa metropolom.

Ova veza se i sada oseća u delu multikulturalne migracije u Francusku. Stoga je neophodno zapamtiti da je nestabilni Sahel takođe i spoljnopolitički prizor unutrašnje krize predsednika Makrona. Dodatni izvor njegove glavobolje. Prioriteti francuske, regionalne, spoljne politike u Africi u slučaju destabilizacije Alžira mogu se pomeriti sa Sahela još bliže “francuskoj kući”, povećavajući tenzije u samoj Francuskoj.

Merkelova povlači ručnu, Trampovi planovi su je uplašili, drastično menja kurs Evrope! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Webtribune.rs

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube