Пише: Чедомир Антић
Дакле, нема потребе за разјареним грађанима који протестују испред пекаре брата албанског националисте. Пошто је полиција изашла на лице места нема потребе ни за скуповима грађана којима је стало до људских права или до националних права албанског народа. Сигурност мора бити обезбеђена, а питање продаје пекарских и других производа ствар је воље купаца.
Србија није Албанија, нити албанска косовска параджава. Овде становништво читавог округа не устаје да брани криминалца који је држао „Жуту кућу“; нити становништво читавог града (Ђаковице) учествује у рушењу цркве етнички очишћеног српског града. У Београду је 2004. митрополит Амфилохије бранио џамију од криминалаца.
Сва истраживања показују да су у Србији расизам, ксенофобија и етничка дистанца мањи него у Албанији, Федерацији БиХ или Хрватској. Питам се, чему онда све ово? Ко хоће да глуми патриоту, нека се мане Борче где Срби чине 93 одсто становништва. Ено му је Приштина и тамо команданти „Змија“, „Рамуш“, „Реми“, „Нациста“, „Султан“… Изволите, јуначите се о свом трошку и највећем могућем ризику.
Што се тиче функционера појединих опозиционих партија, некако им не верујем да их је брига за људска права. Реч је позиционирању пред страним заштитницима и комунистичким прецима који су створили аутономно, албанско Косово. Када у четвратак 9. маја 2019. диктаторски режим Мила Ђукановића, њиховог другара и савезника (некима и земљака), буде осуђивао невине српске политичаре на казне вишегодишње робије, њих неће бити пред црногорском амбасадом. Неће их бити зато што су многима у овој земљи људска права важна само када нису Срби у питању.
Јер у делу наше јавности, продаја переца је важнија од права читавог једног народа и живота демократски изабраних политичких вођа Срба Андрије Мандића, Милана Кнежевића и Михаила Чађеновића.
Погледајте ОВДЕ шта је Вучић поручио опозицији.
Извор: napredniklub. org
