Ширак је први председник једне земље-чланице ЕУ и НАТО, који је после бомбардовања посетио СРЈ. Он је у у Београд допутовао на позив тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице у дводневну званичну посету.
Посета је отпочела тако што је положио цвеће на Споменик захвалности Француској на београдском Калемегдану, док је његов изасланик положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Председници Југославије и Француске оценили су после састанка у данашњој Палати Србија, а тадашњој Палати Федерације да придрузивање Југославије ЕУ представља "природан пут".
Први корак за то већ је учињен, дискусијом о споразуму о стабилизацији и асоцијацији - који ће, надам се, бити потписан "врло брзо" - истакао је Ширак на заједницкој конференцији за новинаре, после сусрета са Коштуницом.
Југославија мора да се врати на место које је очигледно њено - место у европској породици - рекао је Ширак, подсећајући да је за придруживање Унији потребно испунити низ услова, међу којима поштовање граница, развој регионалне сарадње, реформе у земљи.
Ширак је Коштуници пренео став Француске о неопходности сарадње са Хагом и истакао да, без обзира на националност, сви који су починили ратне злочине морају да одговарају пред овим судом. Он је, ипак, похвалио помак наше земље на том пољу.
Коштуница је овом приликом приредио у Палати Федерације свечану вечеру у част председника Републике Француске и чланова његове делегације.
Вечери су присуствовали председници оба већа тадашње Савезне скупштине - Драгољуб Мићуновић и Срђа Божовић, премијер Србије Зоран Ђинђић, чланови Савезне и Владе Србије, црквени великодостојници и други званицници.
Председник Костуница је у здравици одао признање Француској на укидању санкција СРЈ и њеном брзом враћању у Европу и међународну заједницу.
Ширак је, одговарајући на здравицу, позвао Србију и Црну Гору да остану уједињене око питања обнове федерације и зауставе процес фрагментације балканског региона.
Сусрет са Ђинђићем
Тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић такође је разговарао са Шираком, од кога је добио обећање да ће Француска подржати захтев да Југославија добије статус кандидата за ЕУ 2004. године.
Он је после састанка са Шираком казао новинарима да је од председника Француске добио подршку за реформе.
Премијер Србије је истакао да је од Ширака затражио да охрабри француске инвеститоре да улажу у Југославију.
Ђинђић је, поводом питања односа између Србије и Црне Горе, рекао да је важно да заједничка држава има институције као и ЕУ и нагласио да би њихов број био већи него данас.
Неке од заједничких институција биле би царина, инспекцијска служба и порези - навео је Ђинђић, додавши да је то био предлог представника српске владе који је "наишао на разумевање француског председника".
У делегацији Владе Србије која је разговарала са француским председником били су њен потпредседник Жарко Кораћ, као и министри правде и привреде и приватизације, Владан Батић и Александар Влаховић.
Човић имао самостални састанак са Шираком
Још један члан Ђинђићевог кабинета је имао састанак са Шираком. И то насамо. Наиме, тадашњи потпредседник Владе Србије и председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић изјавио је тада да је са француским председником"имао искрен разговор" о решавању проблема у јужној српској покрајини и поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Ширак је рекао да ће помоћи да се не направи ниједан исхитрен потез у вези Косовске Митровице, у чијем јужном делу је некад живело 2.600 Срба и 6.000 Рома, а данас не живи ниједан - казао је тадашњи потпредседник републичке владе испред француске амбасаде.
Ђукановић долетео у Београд на састанак са Шираком
Тадашњи, али и садашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је у Београду да је Шираку пренео да Црна Гора прихвата иницијативу ЕУ за наставак дијалога са Србијом о уређењу односа у југословенској федерацији.
Ђукановић је, након сусрета у француској амбасади прецизирао да це разговори, ако Србија буде спремна, бити настављени током децембра, а да "излазак из пат позиције" и коначно решење он очекује у првим месецима наредне године.
Црна Гора је пристала да се разговара о свим опцијама - о заједничкој држави, али и о везама две посебне државе, односно о савезу независних дрзава, који би, према Ђукановићевим речима, могао бити "ембрион нових регионалних интеграција европског типа".
Ширак пред студентима прорекао судбину Србије
Француски председник Жак Ширак, поред званичних сусрета, поручио је у говору који је одржао на Филолошком факултету у Београду, да је судбина СРЈ у Европи и "да је Европа и Француска тамо чекају".
Желим да век на чијем смо прагу буде век обнове ваше земље. Нека цео потенцијал вашег талента дође до изражаја. Желим да модерна и демократска Југославија настави своју славну историју у крилу европске породице којој је толико недостајала - рекао је Сирак, нагласивши да је пред Југословенима "велика будућност".
Он се осврнуо на демократске промене у Југославији почетком октобра 2000. године.
Ослобађајући себе, српски народ нам је дао пример о којем морамо размишљати, пример националног јединства, храбрости и слободе - рекао је Ширак, додајући "да је та победа изазвала велику радост у срцима свих Француза".
Уз оцену да је одлука о изручењу бившег председника Милошевића Хашком трибуналу била тешка и храбра, али да се сматра "историјском одлуком која је унапредила људска права у Европи и свету", француски шеф државе је изразио задовољство што је народ у Југославији кренуо путем преиспитивања сопствене прошлости.
Излагању француског председника у Сали хероја на Филолошком факултету у Београду присуствовали су председник Већа грађана Савезне скупштине Драгољуб Мићуновић, председник Владе Србије Зоран Ђинђићц, више савезних и републичких министара, принц Александар Карађорђевић, као и већи број страних амбасадора и других јавних личности.
На крају посете кључна порука
Француски председникизјавио је у Београду да сумња у спремност ЕУ да призна независну Црну Гору.
Не верујем да је ЕУ данас спремна да призна независну Црну Гору - рекао је Сирак на конференцији за новинаре у београдском хотелу "Хајат", на заврштеку дводневне званичне посете СРЈ.
Истичући да не говори у име ЕУ, већ износи лично становиште, шеф француске државе је истакао да мисли да би ЕУ била "веома непријатељски расположена према потпуном прекиду односа" Црне Горе са савезном државом.
Он је поновио став да би Југославија требало да остане нужан оквир за преуређење односа у федерацији, јер, како је нагласио, "Француска и ЕУ подржавају постојање демократске Црне Горе у демократској Југославији".
Свако прекидање односа донело би далеко више тешкоћа него предности - рекао је Ширак.
Пут дезинтеграције, којим сада креће Црна Гора, анахрон је и супротан политичкој култури и оријентацији Европе - оценио је председник Француске.
Он је овом приликом подсетио да је током НАТО бомбардовања 1999. године уложио "категорични вето на нападе које су неки војници желели да изведу на мостове у Београду".
Такође, француски председник је уручио у Београду орден Легије части неколицини јавних личности из Србије.
Велико француско признање је уручио књижевници Светлани Велмар Јанковић, етнологу Ивану Чоловићу, драматургу Борки Павићевић и професорима Београдског универзитета Војину Димитријевићу и Радивоју Констатиновићу.
Ширак је истовремено отворио обновљени Француски културни центар.
Које су контроверзе око комуналне полиције, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
