“Црногорска је државност допринела црногорској регионалној свести, али није у потпуности смањила осећај да је Црна Гора тврђава Срба - српска Спарта”, тврди Банац и потом додаје да је црногорска идеологија, коју је назвао “новом” и “изразито националном”, искључиво резултат лоше управе у Црној Гори између два рата.
Банац је навео да је Црна Гора призната као држава на Берлинском конгресу 1878, као и да се у то време њена власт проширила до реке Таре, обухвативши додатне суплеменике, који себе, како је истакао, нису сматрали Црногорцима, већ Србима.
“Име им је као такво било посвуда присутно”, указује хрватски историчар.
Он истиче и да је у Србија у 18. и 19. веку значајно насељена црногорским и херцеговачким Србима.
“Двојица најистакнутијих вођа српске револуције, Карађорђе Петровић (1752-1817) и Милош Обреновић (1789-1860) потомци су тих досељеника у Србију. Карађорђе је пореклом из племена Васојевића, из долине Лима, а Милош из Братоножића, из Брда. Мада та подручја нису била дио старе Црне Горе, њихови су становници били производ идентичног националног развитка”, пише он.
Банчев закључак је да да је савремено истицање посебне црногорске националности резултат недовољно добре управе у Црној Гори између два рата, као и да је нова - изразито национална црногорска идеологија изазвала квалитативне промене у националној свести црногорских Срба.
Прочитајте ОВДЕ зашто је уздрмана влада Северне Македоније.
Извор: Ин4с
