Задатак који Макрон има на самиту од суботе до понедељка делује готово као немогућа мисија: у сваком случају избјећи неуспех какав се догодио на прошлом сусрету Г7 у Канади.
Јер тада суамеричког председника Доналда Трампа још некако намолили да потпише завршни документ сусрета – али је Трамп у рекордном року повукао потпис и оставио тадашњег домаћина, канадског премијера Џастина Тридоа да се црвени од срамоте и пени од беса. Такву судбину Макрон свакако жели да избегне.
Мноштво разлога за свађу
И то иако је на програму овог самита више него довољно тема где ће лако избити свађа: однос према Ирану, заштита климе – и најновија иницијатива Макрона, проблем Бразила и његове експлоатације прашуме Амазона где сада бесне пожари, питање пореза за глобалне интернет-концерне, треба ли опет прихватити Русију у ову групу упркос анексији Крима...
А онда су ту и сасвим лични интереси неких од гостију: британски премијер Борис Џонсон жели да избори уступке за Брегзит – и ту може рачунати на подршку америчког председника, ту је и проблем америчких царина и трговинских односа...
Домаћин је зато унапред упозорио госте да такви сукобљени интереси слабе све земље Г7 и умањују њихову тежину у светским размерама.
Макрон каже да, с обзиром на све већу моћ која се осећа са Далеког Истока, Запад не може себи да допусти слабости и мора да активно учествује у формирању новог поретка. Наравно, члан Г7 је и Јапан, али је јасно на кога се ту мисли: Европа и Запад би се на послетку могли наћи у „улози вазала“ нове велесиле Кини.
Све је то из прохујалих времена?
Макрон је госте позвао у палату из доба коју ће можда само Европљани сматрати врхунцем: у Хотел де Палаис који је грађен по налогу последњи француског монарха Наполеон ИИИ и то за његову супругу. Било је то средином 19. века, дакле у доба док су Европљани владали колонијама широм света.
Палата подсећа на давно прошла времена и свет какав више не постоји, али се многи питају да ли је и Г7 једнако превазиђен. Тим пре што се неурачунљивим потезима председника Трумпа – а ту не заостаје ни нови британски премијер Џонсон – показује да је дошло доба националистичких политика, а не међусобног договора и споразума.
Макрон на то питање одговара: треба једноставно смањити очекивања од таквих сусрета – и радити даље. Он је онда спреман да овакве сусрете схвати као лабораторију где се могу поставити важна питања и барем чути шта ко о томе мисли. То не значи да се мора очекивати некаква заједничка изјава и закључак.
„Овако нешто је први пут“
„На веома неформалан начин ћемо разговарати о великим темама, о безбедности, трговини и светској економији. И тек онда ћемо видети да ли има довољно материјала за некакву завршну изјаву“, рекао је Макрон новинарима.
То је прекид досадашње праксе: додуше сасвим на почетку је Г7 и био замишљен као сасвим лични сусрет челника најважнијих индустријских земаља, али се током четири деценије претворио у сусрете где су се те државе, на основу заједничких политичких и економских вриједности, сматрале обавезне да и другима саопште шта мисле.
Такав мултилатерализам је актуелном америчком председнику потпуно стран. Зато ће и састанак у Бијарицу бити састанак неизвесности: чак и дипломате које су припремале овај сусрет не знају шта да кажу.
„Ово је први пут уопште да одлазимо на једна овакав сусрет на врху, а да већ немамо припремљену завршну изјаву“, признао је један од дипломата Европске уније.
Прочитајте ОВДЕнад кога се то надвила Путинова сенка и како.
Извор: Дојче Веле
