Контрола избора, ако се на њих изађе, мора бити потпуна на свим бирачким местима, уз потпуну решеност да заштитимо народну вољу до последњег гласачког листића – поручује у разговору за Данас лидер Нове странке Зоран Живковић.

Како гледате на изборни дан у Медвеђи? Како коментаришете чињеницу да би, услед бојкота, Српска десница Мише Вацића могла да уђе у приличан број локалних скупштина, а уз прећутну логистичку подршку владајуће странке и у републички парламент?

– Избори у Медвеђи су били исти као они у Лучанима пре извесног времена. То значи доминација СНС-а уз апсолутну злоупотребу свих државних ресурса којима они управљају. Проценат изашлих је велики, ми из опозиције не можемо да оптужимо власт да је крала на тим изборима само због тога што их нисмо контролисали, а контрола без учешћа је немогућа. Волео бих да чујем због чега су неке колеге из опозиције изборе у Медвеђи бојкотовале, а на изборе у Лучанима изашле. Миша Вацић и његова организација су маргинална политичка појава и једна од странчица које ће Вучић измислити да би створио слику присуства великог броја странака на изборима. Сумњам да ће, и уз сву подршку СНС-а, ући у парламент, односно то је немогуће ако се ми изборимо за изборне услове, организујемо и спроведемо велику, храбру и одлучну кампању и контролишемо те изборе.

Сматрате да бојкот треба прогласити тек по расписивању избора. Шта конкретно подразумевате под борбом за изборне услове на којој инсистирате?

– Увек у историји, и код нас и у иностранству, политичке странке одлуку о изборима доносе у тренутку њиховог расписивања и то је потпуно логично и једино рационално. Борба за изборне услове подразумева и протесте грађана, и активно дејство опозиције свуда где можемо јавно, макар и мегафоном, да указујемо на злоупотребе власти. То подразумева и комуникацију са међународним организацијама, пре свега ОЕБС и ОДИХР. Ако се створи минимум услова, опозиција треба да изађе на изборе на две идеолошки хомогене листе које би, заједничким паралелним деловањем, кроз кампању, грађанима указивале на сво зло које Вучићев режим доноси Србији, њеној садашњости и будућности, као што су радили и у прошлости. Контрола избора, ако се на њих изађе, мора бити потпуна на свим бирачким местима, уз потпуну решеност да заштитимо народну вољу до последњег гласачког листића. Садашње свакодневно надмудривање око тога ко је правоверна, а ко лажна опозиција, да ли је бојкот решење или је борба за изборне услове пут ка победи, не доприносе консолидацији оних који говоре да су спремни да се боре против овог режима. Зато апелујем на своје колеге да фокус свог деловања вратимо тамо где треба да буде, а то је раскринкавање злочиначке власти Александра Вучића и његове клике.

Изјавили сте да сте 1997. године, после четири дана кампање за бојкот избора, сами себе псовали због такве одлуке. Због чега?

– Демократска странка је 1997. донела погрешну одлуку да бојкотује те изборе. Имали смо добру намеру, солидну кампању, али то се на крају показало погрешним. Пропустили смо прилику да наставимо процес разградње режима Слободана Милошевића који је започет годину дана раније и, уместо да проширимо своје деловање и на српски парламент и угрозимо и самог Милошевића у борби за председника Србије, ми смо остали кратких рукава. И грађани Србије, који су били опредељени за нормалну и здраву Србију, нису више имали своје представнике у парламенту. Да подсетим, учествовали смо на изборима 1996. под истим условима као и 1997. године, и освојили више од 20 градова у Србији, чиме је започет крај режима Слободана Милошевића. Ресурси који су нам у тим градовима били на располагању, приступ тада малобројним, али ипак постојећим слободним медијима, били су многобројнији него данас, али ни њих нисмо могли да искористимо на прави начин, јер смо те изборе бојкотовали. То је била једна велика пропуштена шанса, Милошевић је владао још три године, били смо бомбардовани уз велике жртве. Двехиљадите године цео свет нас је убеђивао да не изађемо на изборе, и Мадлен Олбрајт из Вашингтона, и Шредер из Берлина, и остали из Брисела, Париза, Лондона, говорили су нам да ће нас покрасти на изборима и да нећемо моћи да их ухватимо у крађи, да бојкотујемо изборе. У то су успели да убеде Ђукановића и његов ДПС Црне Горе. Ми их нисмо послушали, храбро, организовано и одлучно смо изашли на те изборе и победили. То није била само обична изборна победа, то је био пројекат коначног обрачуна са режимом који је у деведесетим уништавао и Србију и око Србије. Понављам, то је учињено без било какве политичке, организационе или материјалне помоћи из иностранства.

Шта радити дан после бојкота избора?

– То је питање које ја постављам својим колегама које су се већ определили за бојкот и нисам добио икакав озбиљан одговор. Неки кажу да није важан ни проценат изашлих него би било важно само то да сви бојкотујемо и да ћемо тиме, како рече један од колега, спасити душу опозиције. Други кажу да ћемо тиме нанети велику моралну штету и одузети легитимитет Александру Вучићу. То је као да окорелом криминалцу, који не само да води болесну политику, него и сам опхрван огромним дијагнозама, пошаљете часну сестру, са очекивањем да ће га она високом моралним посвећеним порукама променити и излечити. Ја не знам ни за један такав случај у историји човечанства. Подсећам на често поновљени цитат Зоран Ђинђића – коме је до морала нека иду у цркву, а у борби за демократизацију и декриминализацију Србије морају се применити и друга средства примерена том циљу. Дакле, ја знам шта треба радити до дана расписивања избора, а то је борба за изборне услове, а када они буду расписани, донесемо одлуку шта даље.

С протестима наставити креативније и снажније

Да ли лично и даље идете на протесте суботом? Колико је реално да се током јесени повећа број оних који шетају?

– Да, идем. Неколико недеља сам био одсутан због тешке повреде ноге, а сада долазим на почетак, јер у шетњу не могу још увек. Онолико колико организатори мотивишу грађане. Постоји дилема око тога да су протести масовнији када на њима не говоре политичари. То није тачно. Највећи протест, са највише учесника, је био 13. априла, када су управо политичари говорили. Протести су једно од средстава борбе и са тим треба наставити креативније и снажније. Основни мотив протеста треба да буде борба за прихватљиве изборне услове.

Шта опозиција планира дан после бојкота избора прочитајте ОВДЕ.

Извор: Данас